Обраћајући се чланицама СБ поводом шестомесечних извештаја главног тужиоца Сержа Брамерца и председника Трибунала Теодора Мерона, Бацковић је истакао да је српско кривично законодавство у потпуности усклађено са међународним стандардима и омогућава сарадњу са трибуналом без изузетка када су у питању дела која Савет безбедности препознаје у Статуту Трибунала као тешке међународне злочине.
"На основу тог законодавства, Србија је доказала своју посвећеност која се јасно осликава у броју и рангу оптужених који су предати Трибуналу", навео је Бацковић, осврћући се детаљно на домаће процесе и регионалну сарадњу, као и на критике главног тужиоца.
Он је чланицама СБ рекао да Србија не би требало да буде негативно оцењена зато што поштује свој Устав, законе и судске одлуке, у складу са свим основним правним принципима, подсећајући да на владавину права и поделу власти као кључне принципе модерних демократија.
Имајући то у виду, Бацковић је чланове СБ запитао да ли је Србија могла да спроведе избор тужиоца за ратне злочине или њених заменика без спроведене процедуре у складу законима и насупрот самосталности Јавног тужилаштва и слободи посланика у парламенту да гласају или не гласају за предложене кандидате.
"Да ли смо могли да изручимо (троје радикала) Петра Јојић, Вјерицу Радету и Јова Остојића насупрот одлукама суда које се базирају на закону Србије и Статуту Трибунала. Да ли смо могли да завршимо случај (генерала Новака) Ðукића игноришући процесна права окривљеног. Одговор је наравно - не", закључио је Бацковић.
Осврћући се на конкретне податке, Бацковић је Савету безбедности предочио да је Србија до сада Трибуналу у Хагу предала 45 оптужених од укупно 46 чије је изручење било захтевано, будући да је један оптужени извршио самоубиство пре предаје Трибуналу.
Од тог броја, како је подсетио, 14 оптужених је ухапшено на територији Републике Србије, четири оптужена су ухапшена у иностранству у оквиру сарадње националних служби безбедности и страних агенција, а 27 оптужених се добровољно предало.
"Ниједна друга држава није предала ни близу овог броја високо рангираних званичника као што је то учинила Србија и то је јасан доказ да је Србија посвећена процесуирању ратних злочина", рекао је Бацковић.
У прилог овоме, како је додао, Србија је омогућила тужилаштву Трибунала слободан приступ важним доказима који се налазе у Србији као што су документи, архиве и сведоци.
Паралелно са доприносом раду Трибунала, Србија је показала недвосмислену опредељеност да се непрекидно бори против некажњивости међународних злочина кроз поступке пред домаћим судовима, рекао је помоћник министра.
Он је указао да српске власти имају стратешки приступ процесуирању ратних злочина, који је видљив кроз обавезе које је Србија себи зацртала кроз Акциони план за Поглавље 23 и Националну стратегију за Процесуирање ратних злочина, које је Влада усвојила 2016. године.
Према његовим речима, оба документа за окосницу имају идеју "нулта толеранције" према некажњивости, без одзира на етничку припадност, религију или ранг жртве или извршиоца.
"Оба документа су поздравили највиши српски званичници што је потврђено у бројним јавним обраћањима. Ове чињенице стоје недвосмислено против тврдњи главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца", напоменуо је Бацковић.
Он је указао да се слобода говора налази високо на листи приоритета Србије, те да сваки грађанин има слободу да изрази своје мишљење без последица све док те изјаве не представљају кривично дело.
"У сваком случају, појединачне изјаве неких личности или организација цивилног друшва, не треба да се интерпретирају као званичан став државе. Посвећеност Србије не треба ценити ни по чему другом, осим према резултатима који су до сада постигнути у сарадњи са Трибуналом, процесуирањем ратних злочина пред домаћим судовима и регионалној сарадњи", навео је помоћник министра.
Он је напоменуо да генерализације засноване на интерпретацијама, спекулацијама, претпоставакама и инсинуацијама, не могу допринети правој процени ситуације.
Бацковић је рекао да је Србија свесна да се процес избора тужиоца за ратне злочине пролонгирао и изазвао одлагања у примени Стратегије, напомињући да то не значи да није било никаквог напретка.
"Напротив, Србија активно ради на јачају капацитета Канцеларије Тужилаштва за ратне злочине. Поред недавног именовања тужиоца, у току је изборна процедура за још три заменика тужиоца, а нова тужилачка Стратегија ће бити завршена и усвојена у неколико наредних месеци", нагласио је Бацковић.
Такође, како је навео, мониторинг над суђења за ратне злоцицне ће поново почети у септембру заједно са специјалним тренинзима за судије, јавне тужиоце и полицијске службенике који су надлежни за истраживање и процесуирање ратних злочина.
Он је указао да је потврђено у току прошле и ове године 10 оптужница за ратне злочине против 21 лица, наводећи да је поред других активности, унапређен положај жртава и сведока у складу са међународним стандардима.
Бацковић је рекао да Србија разуме Брамерцову забринутост за помирење и сарадњу у региону, и тим поводом нагласио да регионална сарадња остаје приоритет за Србију.
"Наса посвећеност је видљива из статистичких података о регионалној сарадњи, али само квалитет и квантитет наших напора може да буде предмет оцене када говоримо о посвећености Србије региналној сарадњи", рекао је Бацковић истичући да је "за боље резултате у региону поребан и реципроцитет".
Према подацима Тужилаштва за ратне злочине из децембра 2016, које је представио помоћник министра, Србија је позитивно одговорила на 38 од 52 захтева за сарадњу Босне и Херцеговине (БИХ), девет је одбила, а пет је у раду.
Од 78 захтева из Хрватске Србија је позитивно одворила на 50, 11 затева је одбијено док је 17 у раду, додао је он.
"Насупрот томе, на 10 од 22 спрска захтева БИХ је одговорила позитивмо, а резултати су још гори када је у питању Хрватска. Она је позитивно одговорила на 10 од 27 захтева Србије", рекао је Бацковић.
Он је поновио да је посвећеност Србије сарадњи са Хашким трибиналом и ефикасним процесуирањем ратних злочина неоспора, те да жели да верује да и остале државе у региону једнако желе да раде заједно на помирењу, сарадњи и стабилности у региону подржавајући истовремено Трибунал да испуни своју мисију.
"Такође се надамо да ће званичници Трибунала и Механизма за кривичне судове препознати напоре наше Владе да промовише ове вредности", напоменуо је Бацковић.
