У Управи царина скрећу пажњу на чињеницу да је као и код других стратешких роба то могуће остварити само синхронизованом акцијом свих надлежних органа од Министарства унутрашњих послова, Пореске управе, Тржишне инспекције, Лучке капетаније и царинске службе.
Царина поред тога што посебном јединицом надзире сумњива дешавања на рекама, у невероватним условима постиже значајне резултате у запленама ове акцизне робе, али имамо у плану и нека нова “изненађења” за кријумчаре, каже за „Дневник“ саветник директора Управе царина Милован Рубежић и открива да царина ради на томе да оспособи два лучка дока, где ће захваљујући хидрауличкој опреми бродови моћи да се извуку из реке и прегледају царинским скенером.
Познато је да за царинске скенере нема тајни, јер се захваљујући најсавременијојтехнологији, товари свих превозних средстава ту виде као на длану.
Трговачки бродови су огромни, пуни разних шупљина и погодни за кријумчарење, не само нафте, већ и цигарета, наркотика, али и миграната. Ако сте икада видели како изгледа теретни брод који превози угаљ, песак или било коју другу робу у расутом стању, онда вам је јасно да је товарни део таквог пловила огроман и да се испод робе коју превози, а коју је немогуће истоварити док не стигне на одредиште, крије невероватно велики простор који потенцијално може да се искористи за кријумчарење било чега, објашњава саветник Рубежић и скреће пажњу на чињеницу да би скенери за преглед бродова омогућили да се такви покушаји врло лако разоткривају.
Сузбијање свих видова кријумчарења, како на копну тако и на води, једна је од приоритетних активности Управе царина. За претходне три године заплењено је скоро 140 тона нафте. Те заплене су разултат редовних царинских контрола на речним граничнимпрелазима и акција специјализоване речне екипе Управе царина, која је врхунски обучена и опремљена са пет чамаца – три патролна и два десантна. Они су у сваком тренуткуспремни да се на реци ухвате у коштац са шверцерима свих профила.
Кријумчари на рекама раде у мањим групама, али су изузетно организовани, имају брзе чамце и специјалне барже за превоз дизела, па чак и специјалне цевоводе постављене на дну корита реке којим гориво пребацују с бродова на обалу. Они користе радио и мобилну везу и уз помоћ те опреме лако могу да шпијунирају комуникацију Управе царина и МУП-а, каже саветник директора Управе царина Милован Рубежић и додаје да на Дунаву има више таквих група чије се деловање сада већ може да се упореди с гусарењем.
Цариници су половином прошле године имали баш овакав случај, када је након вишедневног осматрања потеза реке у близини Сланкамена уочен сумњиви чамац који је вукао баржу. Кријумчари су били приморани да чамац и баржу принудно зауставе у једном од канала на десној обали реке, на 1.220 километру леве обале Дунава, а две особе које су управљале кријумчарским чамцем, искочиле су из њега и побегле кроз шуму, остављајући за собом и чамац и баржу пуну горива.
Цариници су потом запленили свешто се затекло у речном каналу и организовали извлачење пловила и горива. Утврђено је да се ради о баржи чија је носивост 10 тона горива, па када се томе дода и вредност самог чамца и барже, укупна вредност откривеног прекршаја процењена је на око два милионадинара.
Чини се да су сада такви случајеви учесталији, али и агресивнији. Дешава се да буквално упадну на брод и посаду, такорећи, заробе. Наиме, вежу их и закључају у кабину брода, а онда истачу гориво и пребацују га на барже које су претходно привезали за брод, каже наш саговорник и додаје да је једнако заступљен и другачији модел, онај када посада свесно учествује у шверцу горива.
Таквих примера је много у царинској пракси, а један од таквих случајева се десио априла прошле године, када је у близини Ковина на Дунаву пронађена извесна количина нафте за коју је утврђено да не поседује маркере, што опет указује на то да је прокријумчарена са страног брода.
Ово може бити погубно за компаније које се баве превозом нафтних деривата, јер долазе у ситуацију да могу да изгубе вредне и дугорочне уговоре због пенала који су предвиђени уколико долазе на место истовара са мањком горива које је требало да испоруче, обашњава Рубежић.
Бродовима се не кријумчари само нафта, него и друге врсте роба, пре свега акцизних, на којима се може остварити добра зарада.
Држава је директно оштећена, јер ове криминалне групе узурпирају новац намењен државном буџету и наш посао је да спречимо њихово деловање. То међутим није нимало лак задатак, јер групе које се баве овим видом кријумчарења су перфидне и опасне, каже наш саговорник и истиче да су цариници и полицајци често изложени опасностима приликом праћења, контроле и откривања речних кријумчара нафте.
Теретни бродови су огромни, пуни разних шупљина, чак и опасних материјала, што може да угрози живот онога ко их контролише, а кријумчари не презају ни од чега, наоружани су и спремни да иду до краја, закључује Рубежић.
Главни разлог за кријумчарење акцизне робе, у коју спада и нафта, је огроман профит којисе остварује на разлици у цени, а „ситни“ кријумчари гориво купују директно са бродова у транзиту и то тако што им се приближавају малим чамцима с јаким ванбродским моторима који вуку танк барже запремине и до 20 тона, да би касније то гориво препродали на домаћем тржишту.
Д. Николић
