Церемонији ће присуствовати званичници из Србије, као и из бивших југословенских ребулика, чији су држављани током протекле 24 године просецуирани пред тим судом који је 25. маја 1993. године основао Савет безбедности Уједињених нација ради гоњења починилаца ратних злочина на територији бивше Југославије.
Трибунал је с радом престао 30. новембра окончавши све протепене поступке, а његов рад је наставо такозвани Механизам за међународне кривичне судове који ће окончати све преостале жалбене поступке.
Дан раније, 29. новембра, Жалбено веће трибунала изрекло је правоснажну пресуду у случају “Прилић”, а објављивање те одлуке памтиће се по самоубиству једног од оптужених Слободана Праљка који је, кад је чуо да му је потврђена казна од 20 година затвора за злочине над Муслиманима у Босни и Херцеговини, испио отров у судници.
Недељу дана пре тога, Трибунал је генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу изрекао казну доживотног затвора.
Током више од 24 године рада Трибунал је процесуирао 161 оптуженог, од којих су више од половине били Срби из војног и политичког живота Србије и Републике Српске.
Како је речено у Трибуналу, у оквиру припрема за затварање, Трибунал је у претходне две године организовао низ скупова о свом наслеђу како би другима омогућио да његова достигнућа користе као основу за даљи рад.
Механизам за међународне кривичне судове (ММКС) основа је Савет безбедности УН како би завршио преостале функције Трибунала.
Он ће окончати жалбене поступке против Радована Караџића, Војислава Шешеља, Ратка Младића, као и поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, а преузео је и кривично гоњење Вјерице Радете и Петра Јојића чије изручење није одобрило српско правосуђе.
Међународни суд за бившу Југославију је изузетно поносан на то што је пресудио или на други начин привео правди свако од 161 лица против којих је тужилац подигао оптужнице за злочине почињене на територији бивше Југославије током сукоба деведесетих година 20. века, навели су раније у том суду.
Србима, који су чинили војни и политички врх тадашње Србије и РС је пред тим судом изречено укупно 1.200 година затвора.
С друге стране, Хашко тужилаштво је, кад је реч о представницима других народа укључених у сукобе, оптужило махом вође паравојних и терористичких организација који су након суђења ослобађани од оптужби, попут Насера Орића, Рамуша Харадинаја, Анте Готовине, Младена Маркача...
Један од тројице главних актера у ратним сукобима због којих је Трибунал основан - некадашњи председник Србије и СРЈ Југославије Слободан Милошевић, умро је 2005. у притворској јединици тог трибунала, док су друга два актера, из Хрватске и Босне и Херцеговине, Фрањо Туђам и Алија Изетбеговић, избегла међународну правду, јер су у међувремену преминули.
Против Изетбеговића је била подигнута оптужница, док је, према речима тадашње главне тужитељке Трибунала Карле дел Понте, против Туђмана била у припреми.
Када је реч о наслеђу овог међународног суда, Савет безбедности Уједињених нација је 2010. године Резолуцијом 1966 Трибуналу дао мандат да омогући оснивање информационих и документационих центара у државама бивше Југославије.
Ти центри ће омогућавати дигитални приступ електронским примерцима свих јавних списа и архивског материјала Трибунала.
