То су јуче изјавили пензионисани радници ДБ-а, сведочећи пред Специјалним судом у Београду у наставку суђења оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије.
Сведоци Радиша Роскић, некадашњи начелник Десете управе РДБ-а, и Александар Гак, бивши начелник Центра државне безбедности Нови Сад, посведочили су да су били чланови радне или оперативне групе РДБ-а, формиране у новембру 2000. на захтев тадашњих коминистара полиције, а по налогу Окружног тужилаштва. са задатком да испита околности о тајном праћењу Ћурувије – да ли је садржај документа „Ћуран”, који се појавио у медијима после петооктобарских промена 2000. године веродостојан, као и да ли је изношењем у јавност тог извештаја дошло до одавања службене тајне.
Разговори с радницима ДБ-а у вези с околностима примене оперативно-техничке мере тајног праћења обављени су, како су истакли сведоци Гак и Роскић, у свему у складу са Закоником о кривичном поступку, а нису обављени разговори с двојицом службеника који у то време више нису били у ДБ-у, Владимиром Николићем и Стеваном Никчевићем, који је тада био један од коминистара полиције.
Одговарајући на питања одбране, Гак је навео да је члан оперативне групе био и начелник Управе РДБ-а за аналитику, који је обавио увид у досије Славка Ћурувије, након чега су остали обавештени да је и пре априла 1999. године,Ћурувији, због контаката с безбедносно интересантним особама, у дужем периоду прислушкиван телефона и да је тајно праћен.
Сведок Роскић је такође навео да је оперативна група ДБ-а дошла до информација о томе да је Ћурувија праћен и 1998. године.
Обојици сведока, на предлог одбране, суд је предочио и њихове изјаве дате у истрази 2007. године, у којима су навели да је оперативна група ДБ-а дошла до информација о томе да је надзор Ћурувијиних комуникација примењиван и пре 1999. године, у периоду док је начелник Центра ДБ-а Београд био Зоран Мијатовић.
– Сасвим сигурно је да је у тренутку кад је у априлу 1999. године примењена та оперативна мера према Ћурувији, он већ био у обради због безбедносно интересантних контакта – рекао је Роскић. – Нико од испитаних оперативаца није приметио нелогичност у примени те оперативно техничке мере према Славку Ћурувији у односу на примену у другим случајевима, ништа неуобичајено.
– Нико од испитаних радника који су учествовали у тајној пратњи није поменуо да је 11. априла 1999. године видео Ратка Ромића, нико није поменуо да је видео бели „голф” – рекли су и Гак и Роскић у одговору на питања одбране.
Оба сведока су нагласила да је остала недоумица око тога ко је могао изнети из Службе документ у јавности познат по називу „Ћуран”.
Роскић је истакао да је оперативина група ДБ-а у последњој реченици свог извештаја навела: „Имајући у виду све што је до сада радила, оперативна група је закључила да је изношење тог документа у јавност кривично дело одавање службене тајне”.
Ј. Ј.
