Казна за тај инцидент, који је лако могао завршити трагично, биће спроведена уз примену електронског надзора.
По оптужници, окривљеном Бјелици се приписује да је 28. децембра 2013. године, око поднева, на међи башта у Улици Жарка Зрењанина између кућних бројева 12 и 14 неовлашћено држао и носио пиштољ „браунинг” и три одговарајућа метка и при томе нанео лаке телесне повреде комшији Илији И., а ради се о оружју „подобном за тешке повреде”.
Он је окривљен да је оштећеног, након вербалне расправе, пиштољем који је држао у руци два пута ударио у главу и тако му нанео посекотине на темену главе, огуљотине у теменом делу, на носу и црвенило коже у слепоочном делу, чиме је извршио кривична дела недозвољеног држања и ношења оружја у стицају с наношењем лаких телесних повреда.
Одбрана је на главном претерсу, па и у завршној речи, била на становишту да пиштољ који се спомиње у оптужници није тај који је стицајем околности тада био код оптуженог јер је он, наводно, баш том приликом хтео да пошаље по комшији оружје наслеђено од оца „збројовку” на поправку код мајстора у Нови Сад па од тога одустао. Ту причу Суд није прихватио, али је веће, којем је председавао судија Боривој Пап, које је наследило тај стари предмет из Основног суда, образложило благу казну тиме да оптужени није досад осуђиван и да је приликом расправе с првим комшијама око међе у башти и сам задобио повреде.
„По закону је јасно дефинисано како се и зашто се носи оружје, на пример, због поправке код оружара, али оно при томе мора бити расклопљено“, рекао је судија Пап при образлагању пресуде: „Веће је имало у виду да постоји спор око парцеле и да је у расправи и окривљени задобио повреде, али заузели смо став да се не ради о нужној одбрани, с обзиром на то какве су биле утврђене околности при којима се дело одиграло. Суд је максимално ублажио казну. Одбрана је истицала – што се по ставу суда не може прихватити – оспоравање идентитета пиштоља из овог догађаја поред документације која потиче из полиције.“
Бранилац оптуженог адвокат Петар Јанковић навео је јуче да сматра да је Тужилаштво могло тај случај окарактерисати као држање оружја, и то трофејног, а не ношење, јер је окривљени имао свест да се ради о пиштољу „збројовка” наслеђеном од оца, који је имао намеру да пошаље на поправку, а који је, по налазу вештака, веома сличан „браунингу”.
„Можда је отац окривљеног, бивши „удбаш“, мењао пиштољ, али брањеник то не зна, нити ми то знамо. Свакако, нема субјективног елемента забрањености јер он мисли да држи оружје које је наведено у оружном листу. Такође, поводом лаких телесних повреда, вештак за судску медицину је навео да је окривљени добио повреде по глави које су могле настати ударом вилама. Оштећени причају, осим једног сведока, да је Веља први напао и репетирао пиштољ и да њега нико није тукао. Међутим, окривљени тврди да су њега напали вилама. Заправо, он је махао дршком пиштоља да би отклонио напад и ради се о самоодбрани“, казао је при изношењу завршних речи поменути бранилац.
Јанковић је после објављивање пресуде најавио жалбу.
М. Вујачић
