По том решењу, притвор може трајати до даље одлуке суда, а најдуже 30 дана, односно до 11. марта. Како су нам потврдили у Вишем суду у Сомбору, притвор је Александру А. одређен због постојања особитих околности које указују на то да би боравком на слободи могао ометати поступак утицајем на предложене сведоке и да би у кратком периоду боравком на слободи могао поновити кривично дело за које се у конкретном случају терети.
Подсетимо, Игор Винаји преминуо је у понедељак око 20 сати након што га је, после свађе на сеоском игралишту Фудбалског клуба „Русин” у Руском Крстуру, усмртио осумњичени Александар А..
Како су потврдили у Полицијској управи Сомбор, осумњичени се терети да је 10. фебруара, у вечерњим часовима, у Улици Петра Кузмића у Руском Крстуру, након свађе и физичког сукоба, комадом бетона и разбијеном флашом нанео више удараца четрдесетједногодишњем мушкарцу, који је од задобијених повреда преминуо на лицу места.
По речима житеља Руског Крстура, села у кулској општини, Игор и Александар су читав дан били заједно и пили алкохол, а сукобили су се на сеоском игралишту због неке девојке.
– Колико сам чуо, они су се нешто завадили пре осам месеци, а кобног дана су се срели у жељи да се помире – испричао нам је један житељ Руског Крстура за „Дневник”, и додаје да су обојица била склона пороцима. – Помирили су се и заједно пили, да би се поново посвађали око неке девојке. На трибинама фудбалског игралишта почели су међусобно да се гађају циглама, да би му Александар, вероватно, онако под гасом, задао смртоносни ударац разбијеном флашом… Верујем да Александар није имао намеру да усмрти Игора. Мислим да је то био несрећан случај.
Брат покојног Игора, скрхан болом, каже да је за трагедију чуо док се враћао с посла.
– Док сам се враћао с посла кући, срео сам мајку своје школске другарице која ми је ракла да су неког убили на игралишту који се налази у близини наше куће – прича нам Иван. – Када сам пришао, видео сам Хитну помоћ и брата како непомично лежи. Глава му је била сва крвава. Пришао сам и питао шта се догодило, али су ми рекли да се склоним. Ту је стајао један младић, сав блед, реч није проговорио док није дошла полиција. То је био Александар, који је долазио неколико пута код нас у кућу, а он и мој брат су се знали из кафане. Кажу да су пили и у једном тренутку су се потукли, а мој брат је извукао дебљи крај. Како сам чуо, Александар је пио ракију, а мој брат вино. Након обрачуна, Александар није бежао, него је отишао у оближњу продавницу и тада су позвали Хитну помоћ и полицију.
Иван додаје да Игор није био стално запослен, а да је повремено радио сезонске послове.
Како смо сазнали у селу, браћа су живела сама у кући након смрти родитеља. Најпре им је умро отац, а потом и мајка, а Иван је сада остао и без брата.
Д. Николић
