То је саопштило Јавно предузеће „Железнице Србије”, и навело да прве информације указују на то да је дизел-локомотива „Србија каргоа” отпремљена четири минута пре путничког воза и да је стајала на отвореној прузи када је на њу налетела путничка гарнитура.
Испитују се разлози заустављања локомотиве на отвореној прузи, а сумња се да је локомотива заустављена због истакања нафте из резервоара, будући да је на месту несреће уочено више канти за истакање нафте.
Подсећамо, у среду око 5.40 часова, између железничких станица Рипањ–тунел и Клење путнички воз који је саобраћао на релацији Сталаћ–Београд налетео је на локомотиву железничке компаније „Србија карго” која је стајала на отвореној прузи. У саопштењу се наводи да је том приликом лакше повређено 12 особа и да су сви инфраструктурни објекти били исправни и у функцији. По другој верзији догађаја, у тој несрећи је повређено 14 особа.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре саопштило је да ће од железничких предузећа захтевати да утврде све чињенице и казне све одговорне за инцидент у Рипњу. Министарство поручује да „неће дозволити да било чија неодговорност, несавесност и криминал угрозе огроман труд и рад” хиљада запослених у железници, управи компанија и ресорном министарству, који „чине све да Србија добије ефикасан, поуздан и сигуран транспорт железницом”.
Поменута несрећа наметнула је питање колика је одшета и шта чинити у случају несреће у јавном превозу.
Оно што смо успели да сазнамо је да би требало да сви путници у јавном превозу буду осигурани у случају несреће, било да плаћају карту, имају право на бесплатан превоз или се возе без карте. Путницима се сматрају сви они који се налазе у превозном средству којим се обавља јавни превоз и који имају намеру да путују, као и они који се налазе у кругу станице или у непосредној близини превозног средства, пре укрцавања, који имају намеру да путују. И када заврше вожњу, путницима се сматрају сви они који се још налазе се у непосредној близини превозног средства, у кругу станице, кажу стручњаци.
Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја је, гостујући у Дневнику РТС-а, објаснио да, ако путник у јавном превозу буде повређен у удесу, има право да наплати посебну суму због трајног умањења радне активности, односно инвалидитета. Такође, повређени има право на накнаду трошкова због неодласка на радно место.
– Имате право да надокнадите ону класичну штету, односно физички бол, страх, умањење животне активности – навео је Окановић.
Сума се може наплатити на основу осигурања које је превозник закључио с осигуравајућом кућом, као и од осигурања онога ко је изазвао несрећу.
Висина одштете на коју путници имају право дефинисана је врстом осигурања и тежином повреде. Такође, уколико путници имају и неку врсту личног осигурања, могу поднети одштетни захтев и код осигуравајуће компаније код које су га закључили.
У случају смрти путника, најмања исплата је 8.000 евра, а ако је последица удеса инвалидитет путника, ради се процена степена инвалидности, тако да се за сто одсто инвалидитета исплаћује најмање 16.000 евра. За случај привремене спречености за рад и стварних и нужних трошкова лечења путник добија 4.000 евра
Треба имати на уму да се право учесника у саобраћајној несрећи можете остварити у било којем случају уколико је био у возилу јавног превоза, био он државни или приватни.
Обавезно јављање службеном лицу превозника
Путници су у случају повреде дужни да се јаве службеном лицу превозника. Након тога потребно је приложити одређену документацију осигуравајућој кући. Под документацијом се подразумева копија личне карте, картице динарског текућег рачуна, целокупна медицинска документација, изјава о настанку незгоде, али и записник полиције с увиђаја...
Поступак за утврђивање штете, накнада штете као и њена висина регулисани су Законом о уговорима о превозу у друмском саобраћају. Све спорне ситуације, саобраћајне незгоде, оштећен или изгубљен пртљаг и слично, регулише се применом поменутог закона, кажу у једном јавном превознику.
Превозници склапају уговор с осигуравајућим кућама, а минималне своте новца утврђује Влада Србије на предлог Народне банке.
Наиме, Закон о обавезном осигурању у саобраћају каже да су „власници превозних средстава којима се обавља јавни превоз путника и власници других превозних средстава, дужни да закључе уговор о обавезном осигурању пре него што се превозно средство стави у саобраћај”.
Путник у јавном саобраћају који доживи повреду или постане инвалид има право на проценат од осигуране суме који одговара проценту инвалидитета, накнаду трошкова лечења које сам плати и који не падају на терет здравственог осигурања, а настали су као последица незгоде, као и накнаду за губитак зараде услед привремене спречености за рад. У случају погибије, породица настрадалог путника има право на „осигурану суму у случају смрти”.
Д. Николић
