Они су још увек на обуци и у статусу приправника, до краја године, када ће полагати стручни испит и фактички постати командири, који ће моћи да раде самостално. Најмлађи кадар и сада обавља задатке, али увек у присуству и уз контролу старијих радника, овлашћених службених лица.
„У овој установи и даље борави највише оних који су окривљени за имовинске деликте, крађе и тешке крађе, и у њој се издржава казна затвора до годину дана“, каже за „Дневник” управник Зоран Јовановић.
„Много је вишеструких повратника, а међу првоосуђенима су неретко они који се терете за насиље у породици, дела у вези с наркотицима, противприродни блуд, обљубу над немоћним лицима, разбојништва. Дешава се и да неко из КПЗ-а у Сремској Митровици дође да одслужи последњу годину код нас. Иначе, по броју притвореника то је други затвор у земљи, после Окружног затвора у Београду, чувеног ЦЗ-а.“
Осуђени се по доласку у ту установу смештају у пријемно одељење, где проводе највише 30 дана, а то одељење стручни тим предлаже одређени третман. Управник затвора на крају одлучује о предлогу и, како каже, поноси се тиме да никад за шест година и два месеца, колико ради на том положају, није донео другачију одлуку од оне која му је предложена.
„Да ли ће неко осуђено лице бити разврстано у затворено или полуотворено одељење одлучује се након процене безбедносног ризика и према капацитетима и разним потребама“, објашњава за наш лист начелница Службе за третман Татјана Зубовић.
У пакетима и дрога
„Постоје константни покушаји уноса забрањених ствари. Покушавају да унесу све, од стероида, дроге свих врста, најчешће марихуане и хероина, а понекад и кокаина“, наводи управник Јовановић.
„Покушава се та работа у пакетима и на друге начине. Ипак, у 99 одсто случајева то не раде они који се врађају с викенда, већ је махом реч о посетама.“
„Узима се у обзир низ фактора, од стања у којем осуђени долази, здравственог стања и других процена психолога, педагога и социјалног радника. Служба обезбеђења такође опсервира сваки случај. Новодошли су под будним оком целог тима. Приликом запошљавања оних који раде ван установе – и за то добијају плату према закону – узима се у обзир низ параматара, али пре свега природа кривичног дела, степен ризика понављања дела. Најчешће су лица која су ангажована ван установе она која су у затвору због деликата из области безбедности саобраћаја, имовинских деликата, недавања издржавања, привредног криминала, тако да се не дешава да лица која су опасна по околину и представљају безбедносни ризик по грађане бораве на слободи. Исто тако, код коришћења ванзаводских погодности, као што су викенд-изласци, у обзир се узимају и процене Центра за социјални рад и полиције.“
Татјана Зубовић наводи да, након што осуђена лица буду распоређена у васпитне групе, њима се бави Служба за третман.
„Према њима се преузимају одређене „радње” кроз специјализоване програме и едукативне радионице. Најчешће су то програми на које нису имали прилике да буду раније упућени, а што има везе с њиховим процењеним капацитетима. Радионице се односе на конструктивно решавање проблема, доношње одлука, на контролу беса, решавање породичних конфликата, смањење учесталости интензитета агресивног понашња, психолошка и правна саветовања- каже наша саговорница.“
Она указује да сем тога, постоји индивидуални и групни рад са зависницима од алкохола и наркотика, тако да постоји читав низ поступака којима су они праћени при боравку у овој установи.
Бескућници по свом
Нека лица лишена слободе немају социјално осигурање, нити су имала здравствене књижице, а бескућници ни личне карте.
„Има случајева да полиција неког приведе само с потврдом да се ради о тој особи. Неки се нису баш дуго купали, али ни јели. Имамо случајеве да понаки спавају на поду, а кад им кажемо да иду у чист, уредан кревет, они одговарају да нису навикли на тако нешто јер годинама леже на патосу“, прича управник Јовановић.
„Онима који нису у могућности да набаве, ми дајемо хигијенске пакете, гардеробу коју и приватно добављамо од цркве, Црвеног крста и хуманитарних организација.“
„Осим Службе за третман, укључене су и друге веома важне службе, међу мојима је здравствена, Служба за обуку и упошљавање, Служба за опште послове, која, између осталог, пружа правну помоћ лицима која често немају новац за адвокате“, каже Зубовић.
Зоран Јовановић додаје да се осуђена лица могу обратити својим захтевом и бити позвани истог дана, што није чест случај грађана на слободи. Овде управник мора да одговори на поднесак најкасаније у року од пет дана, па би многи слободни грађани несумњиво волели такав степен заштите права.
„Скоро нам је био Комитет за спречавање тортуре и нечовечног поступања. Делегација, коју су чинили чланови из више земаља, није имала озбиљнијих примедби. Занимало их је поступање према лицима лишеним слободе и да ли се повреде региструју, што је све забележено у Окружном затвору“, каже Јовановић
На наше питање да ли има нешто да каже у вези с инцидентима, он одговара да њих има и у вртићу, а камоли у затвору.
„Да се разумемо, овде су људи који нису поштовали друштвене норме, али неки промене модел понашања, неки не, док већих инцидената нема. Рецимо, не може се рећи да нема штрајкова глађу, али они трају од четири до 24 сата, а има случајева да лица лишена слободе томе прибегну кад су на менију јела која не воле, а у таквим слачајевима обављају се обавезно лекарски прегледи. Озбиљнијих штрајкова, међутим, нисмо имали“, навео је Јовановић.
М. Вујачић
