"Ово је једина исправна казна за дела која је починио", рекао је, образлажући пресуду судија Мишко Драшковић.
У питању је првостепена пресуда на коју одбрана и тужилаштво имају право да уложе жалбу Апелационом суду у Нишу у року од 15 дана.
Џонић је бурно реаговао на пресуду, вичући: "Зашто!? Зашто!?", а након што му се обратио судија почео је да виче да ће да се убије, након чега је ударио главом о сто.
Обезбеђење га је нагло извело из суднице.
"Током читавог поступка могло се приметити да је оптужени поступао са нарочитом упорношћу и безобзирношћу, и стиче се утисак да се ради о нарцисоидном типу који је просто себе убедио да ће моћи да изведе злочин који неће бити окривен, али се на срећу показало другачије", рекао је пуномоћник породице Ђокић Зоран Витковић.
Витковић истиче да је Џонић током поступка покушавао да прави "представе" желећи да докаже да је невин и да није учествовао у убиству.
"Председник већа је на перфектан начин образложио све доказе који су изведени како појединачно тако и у целини и у свему указао да је једини извршилац овог злочина оптужени Дзонић", поручио је Витковић.
Џонићев бранилац Биљана Пешић рекла је за Тањуг да је већ уложила жалбу на решење за продужење притвора и најавила да ће изјавити жалбу Апелационом суду у Нишу на првостепену пресуду.
"Одбрана сматра да није узето у обзир приликом одлучивања и разматрања доказа је све оно што је одбијено за извођење доказа од стране суда ће бити аргумент за улагање жалбе" рекла је Пешић.
Тамара Антић пуномоћник оштећених сматра да је доношењем ове пресуде на најефикаснији начин дошло до примене кривично-правних норми у Србији и додала да је поступак вођен ефикасно, брзо и без непотребних одуговлачења.
"Што се тиче самих оштећених чињеница је да у оваквим случајевима не постоји еквивалент који би био оно би њима донело одређени мир и оно што би за породицу значило да је правда задовољена, али обзиром да је изречена максимална казна затвора на неки начин јесте" рекла је Антић.
Тужилаштво је у својим завршним речима предложило суду да Џонића осуди на казну доживотног затвора.
Са завршним речима тужиоца сложили су се и пуномоћници оштећених, док је одбрана тражила ослобађајућу пресуду тврдећи да нема довољно доказа за осуђујућу пресуду.
Џонић је током целог суђења негирао кривицу.
Он је поред тешког убиства осуђен и за недозвољену производњу, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.
Истрага у овом случају била је спроведена и против браће Александра и Костадина М. и другог Џонићевог сина Милана, али су они пуштени из притвора и нису се нашли на оптужници.
