На основу података италијанске Царинске службе урађена је реконструкција догађаја и утврђено да је дрога стигла из Србије. Ради се о изузетно опасној дроги која може да убије, која није често у продаји и не може се наћи на сваком кораку.
„Дроге за силовање” су најчешће медикаменти који утичу на начин понашања и психу човека, а уз то могу изазвати и смиривање уз хипнотички учинак, односно поспаност. Додатно својство тих средстава је да изазивају губитак памћења за период који је следио након конзумирања. Нарочито је опасно ако се комбинују с алкохолом јер осим појачане поспаности, може доћи и до поремећаја дисања као и осталих виталних функција, па и до смрти услед предозирања.
Припадају фармацеутској фамилији бензодиазепин, у коју спадају и валијум, либријум и ксанакс, али су десет пута јаче од њих. Дејство те дроге почиње од двадесет до тридесет минута након конзумирања, а може трајати између осам и дванаест сати.
По речима стручњака, такозвани течни екстази изазива дубоку успаваност и због тога га зову дрога за силовање. Жртва је потпуно омамљена, уз праву дозу спава око пет сати и не буди се на дуже од неколико секунди, након чега опет заспи, а стање омамљености дрогом је блиско коми.
За омамљивање и губитак памћења довољно је неколико милилитара, а жртва се буквално неће сећати било чега што се током омамљености догоди.
Та дрога је провидна и неприметна јер нема специфичан мирис. Укус јој је сланкаст па се због тога лако меша са жестоким алкохолним пићима, а да се не осети. Додатни проблем код те дроге је што њен „квалитет” не може бити проверен, па се не зна са сигурношћу колика је концентрација којих супстанци у бочици. Тако се не може знати ни шта је „довољна” доза, због чега лако може доћи до предозирања и смрти.
Најчешће се помињу две дроге као главне „дроге за силовање”. То су ГХБ и „руфи”.
ГХБ (гамахидроксибутират) спада у категорију депресора нервног система. Развијен је раних шездесетих година као људски анестетик, али је напуштен због нежељених нуспојава. Осамдесетих се користио као средство за успављивање и при боди-билдингу, а деведесетих почиње његова употреба као рекреационог психоактивног средства
„Руфи” је улично име за лек Рохyпнол, односно флунитразепам, седатив десет пута јачи од валијума. Ра супстанца се примењује у лечењу несанице, а развила ју је фармацеутска компанија „Роће” почетком седамдесетих година прошлог века.
У комбинацији с алкохолом учинак флунитразепама се појачава.
Прве злоупотребе забележене су осамдесетих година, а употребљавао се сам или у комбинацији с осталим дрогама.
Осим силоватеља, користе га и пљачкаши да би успавали своје жртве, а често га употребљавају алкохоличари и зависници од хероина. Узима се орално, удисањем и помоћу ињекције.
Велика заплена у Београду
Полиција је новембра 2016. године успела од четворочлане банде у Београду да заплени чак 4,5 литра те дроге. Четири особе су тада ухапшене због сумње да су производиле и продавале дрогу познату као „дрога за силовање”.
По наводима медија, ухапшени су тврдили да нису продавали дрогу, али је код једног од њих полиција пронашла списак с именима клијената, као и датумима испоруке. Приведени нису желели да открију одакле им наркотик, а на саслушању су се бранили да им је служио за личну употребу, односно стимулацију и подизање расположења.
Понекад се узима да би се појачао хероински „хај”, или ублажио доживљај „спуштања” након кокаинског или крек-врхунца. Уколико се користи с алкохолом, „руфи” изазива стање дезинхибиције и амнезију.
Око минут након примене, женска особа којој је подметнут „руфи” може се осећати омамљено и дезоријентисано, а истовремено јој је и јако вруће и јако хладно и има нагон на повраћање. Може доживети потешкоће у говору и кретању. Након дејства углавном нема сећања на оно што јој се догађало за време дејства супстанце.
Код предозирања флунитразепамом јављају се поспаност, сметеност, ослабљена координација, нејасан говор, кома и респираторна депресија.
Д. Николић
