Осим што наносе штету, пре свега државном буџету и онима који легитимно послују, од оствареног профита незаконитом дистрибуцијом и продајом робе на црном тржишту често се финансирају други видови криминала.
Забрињавајуће је то што се за пласман овакве робе поред кријумчарења, све чешће користи Интернет, где се на различитим сајтовима нуде чак и лекови и медицинска средства, за која се након одузимања, приликом анализе утврди да су фалсификовани, што значи непроверени, а самим тим небезбедни и потенцијално опасни по здравље.
Дуга традиција заштите права на жиг
Србија је земља с дугом традицијом заштите права интелектуалне својине, чему говори занимљив податак који се односи на заштиту права на жиг из Закона о жиговима Краљевине Србије из 1884. године, којим је у члану 22 прописано: „Забрањено је увожење стране робе у Србију, која на недозвољени начин носи жигове каквог домаћег занатлије, трговца или пољопривредног произвођача, или уопште носи знаке као да је домаћег порекла.
Исто тако забрањен је и превоз овакве робе или држање на сместишту. Оваква роба узаптиће се где се нађе било од стране дотичне власти било на тужбу оштећеног”.
Царинска служба, поред свега онога што чини на подизању друштвене свести о штети коју трпе сви, осим оних који од фалсификовања профитирају, открива потенцијалне фалсификате, спречавајући да они доспеју до крајњих корисника. Пракса је показала да се најчешће ради о текстилу, обући или козметици, а случајева да се оригиналност намештаја доводи у питање није било све до почетка децембра 2019. године, када је из овог разлога оспорено царињење трпезаријског намештаја на Терминалу Градина. Реч је о 40 елемената трпезаријског намештаја из Турске намењених увознику из Лесковца, који на себи има одштампан лого робне марке „версаће“.
- Трпезаријски сто и столице тешки око две и по тоне су задржани, док се о томе, да ли је повређено право интелектуалне својине поменуте робне марке, не изјасни носилац права или његов овлашћени заступник - кажу за „Дневник“ у Управи царина.
У истом периоду, крајем прошле године, контролом неколико јавних царинских складишта у Београду због сумње у повреду права интелектуалне својине познатих робних марки привремено је задржано више од три тоне гардеробе.
- Међу робом из Турске, која је од стране неколико увозничких фирми из Београда смештена у јавна царинска складишта до коначног царињења, пронађено је готово 30.000 одевних предмета чија оригиналност је спорна, јер су мушким, женским и дечјим јакнама, тренеркама, фармерицама, yемперима, кошуљама и дуксерицама видно истакнуте ознаке заштићених брендова – наводе у Управи царина.
Како граница представља прву брану између осталог и за фалсификате, царинска служба има обавезу да за сваку робу, за коју се посумња да је плагијат, покрене царински поступак и о томе обавести носиоца права, односно његовог овлашћеног представника. Носилац права има рок од 10 радних дана да поднесе писану сагласност да је роба кривотворена и да да сагласност за њено уништење. Крајњи исход у односу на робу може бити уништење, или наставак поступка. Роба се првенствено уништава сечењем помоћу специјализованих машина стационираних у Крушевцу или у погону ЈКП “Депонија Винча” – гажењем тешким машинама.
Тако је током протекле четири године, на овај начин, уништено преко два милиона различитих фалсификата, а само током 2019. готово пола милиона различитих одевних предмета, обуће, играчака, ауто делова, керамике и око 4,5 тона текстила.
Највише се фалсификују храна, алкохолна и друга пића, производи за негу лица и тела, обућа, одећа, аксесоар, аудио-визуелна опрема, играчке, игрице, ауто делови и електрични производи...Подсетимо на случај када су цариници 12. марта на прелазу Хоргош, у сарадњи са полицијом, запленили 173 оригиналних парфема “том форд”, чија је вредност процењена на преко пет милиона динара.
Да би се успешно супротстављали свим изазовима у овој области, која представља и важан услов за наше приступање Европској унији, царинска служба у сарадњи с носиоцима права, као и релевантним националним и међународним и институцијама спроводи континуиране обуке, пре свега
намењене идентификацији кривотворене робе, истичу у Управи царина и додају да је само током протекле године таквих специјалистичких обука, радионица и семинара било је преко двадесет.
Д. Николић
