Они су преко српског Министарства правде поднели захтеве за трансфер - односно за служење остатка казни у Француској, а одговор те државе се чека, кажу за Танјуг у Министарству правде Србије.
Себастијан Браншу, који је осуђен на 11 година затвора, служи казну у КПЗ Сремска Митровица, једином затвору у Србији у којем казну могу да издржавају мушкарци, страни држављани.
Он је захтев за трансфер поднео у мају ове године.
Његова супруга Горин Алексис Сандрин Браншу и њена ћерка из првог брака Емерин Улије Кристел казне од девет и седам година затвора служе у женском затвору у Пожаревцу, а молбе за трансфер у Француску су поднеле још у јануару ове године.
Да би до трансфера уопште дошло потребно је да та држава прихвати пресуду нашег судства, што подразумева изрицање исте или теже санкције.
Нико од њих за време служења казне није правио проблеме или испаде.
Након издржавања казне, било у Србији било у Француској, против ових Француза почеће примена мере забране уласка у Србију од по 10 година.
Сво троје су ухапшени у покушају бекства са дететом, на дан отмице 11. марта 2015. године, од када су били у притвору који им се урачунава у затворску казну.
Правоснажно су осуђени и упућени у затворе, након што је Апелациони суд у новембру 2017. потврдио пресуду Специјалног суда у Београду, који није прихватио ниједну од теза одбране.
Одбрана је тврдила да су отмичари били у комуникацији са родитељима мале Маше, а анализом телефона и компјутера оптужених није пронађен траг комуникације.
Себастијан Браншу је изнео своју одбрану тек на крају суђења у завршној речи тврдећи да је имао договор са Машином породицом о позајмици детета, ради доказивања одређених чињеница пред француским судом у поступку за утврђивање очинства који је водила његова пасторка.
Његова жена, Горин Алексис Сандрин Браншу и њена ћерка Емерин Улије Кристел тврдиле у одбрани да нису знале ништа о отмици детета и кривицу пребациле на Себастијана.
Они су осуђени јер су из руку мајке отели трогодишње Маше Пренковић у марту 2015. у београдском насељу Браће Јерковић.
Након отмице уследила је филмска полицијска потера за њима, а сустигнути су и ухапшени на наплатној рампи аутопута ка Загребу код Шимановаца.
Приликом хапшења код њих су пронађена четири пасоша, три њихова и један девојчице мало млађе од отете Маше.
Отето дете су, како се верује, хтели да подметну француском суду, како би ДНК анализом утврдили да невенчани супруг Емерин Улије Кристел, са којим нису у добрим односима, није биолошки отац детета.
