По наводима оптужнице, окривљени се терети да је често у друштву још неке особе чинио разбојништва, смањено способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, али не до битног степена, у намери да прибави за себе имовинску корист, уз претњу, неретко стартним пиштољем „јагуар” калибра девет милиметара. Одузимао је махом новац, а понекад и само неколико хиљада динара. На мети су му већином биле самосталне радње, мењачнице, фризераји, али било је и неуобичајених сучајева.
Оптужницом се терети да је 14. децембра 2007. године око 17 часова у СПЦ „Војводина” (Спенс) у Сутјеској улици обио свлачионицу за хокејаше и присвојио две тренерке, јакну и мобилне телефоне.
„Претрес ће бити заказан писаним путем, након одлуке ванпретресног већа о предлогу одбране“, најавио је јуче поступајући председник већа Вишег суда судија Раде Калајџија.
Радовановићу, који је на Грбавици 2009. године на спектакуларан начин новосадским чуварима затвора док су га водили код зубара, лисице су стављене прошлог децембра у Солуну, после седам година бекства. Он је у одсуству осуђен на 20 година затвора, док је кривични поступак правноснажно окончан 8. августа 2014. године. Том приликом изречена му је и мера обавезног лечења због наркоманске зависности.
Како смо писали, он је 3. августа 2009. у преподневним сатима имао заказан термин код зубара, а то му је био трећи долазак у једну приватну ординацију у Улици Аугуста Цесарца у Новом Саду. Притворенику су, наводно по једној верзији, руке биле прописно везане лисицама, а када су му затворски стражари отворили врата полицијског возила, Радовановић је једног од њих одгурнуо и дао се у бег.
Док је био у бекству, наводно се појединим оперативцима у неколико наврата јавио разгледницом и писмом.
Након хапшења у Грчкој прошле године, Гинис се писмом јавио и Редакцији „Дневника” и наговестио да ће имати нешто важно да каже у своју одбрану, те да код нас његов случај није представљен онако како се десио.
И након што је из Грчке испоручен Србији, Борис Радовановић је из затвора у Сремској Митровици у неколико наврата писао „Дневнику”.
Десетак метара даље од марице, на раскрсници улица Лазе Костића и Аугуста Цесарца, на мотору је био возач с кацигом на глави и чекао Радовановића. Чувар је потрчао за њим, упозоравајући га да стане, али се возач са сапутником-бегунцем, великом брзином удаљио одатле.
Накнадно се појавила прича да најмање један чувар остао без посла због овог догађаја.
Полиција је за бегунцем из Окружног затвора расписала потерницу, и од тада се за њим трагало.
Радовановић је у притвору на Клиси био од краја јануара 2008. године, када је ухапшен с још једним суграђанином, непосредно после пљачке у једној продавници. Тај двојац се сумњичио за тридесетак разбојништава.
Иначе, том окривљеном то није било прво бекство из новосадског затвора. Он је 2007. био пуштен на викенд, али се није вратио па је за њим била расписана потерница. Тада је издржавао трогодишњу казну због разбојништва.
Новосађани Бориса Радовановића памте по томе што је 1996. године преко лука некадашњег Жежељевог моста, у стилу каскадера, најпре превезао мотоцикл „сузуки”, а затим и аутомобил „југо”, због чега је уписан у Гинисову књигу рекорда и добио тај надимак. Покушао је то исто да уради и с камионом двотонцем, али је тада ту његову намеру спречила полиција. По Новом саду су кружиле гласине да је он због својих завидних вештина у управљању моторима имао „индиректну” понуду да пређе у редове саобраћајаца, али је то одбио јер је, наводно, рекао да се налази „на другој страни закона”.
М. Вујачић
