пожаревачке казнионе. Када су затворски чувари приметили да га нема, обавестили су полицију, која је за њим расписала потрагу.
Бекства, односно удаљења из затвора ма колико привлачила пажњу јавности јер је реч о људима који су иза решетака јер су осуђени због почињеног убиства или криминала, мада увек изазивају пажњу јавности, нису честа у Србији. Незваничне информације говоре да је, на пример, за првих девет прошлогодишњих месеци било 18 покушаја бекства из затвора 16 удаљења . Током 2014. године, према подацима Управе за извршење кривичних санкција, било је укупно 33 удаљења из полуотвореног дела завода, а 38 случајева да се осуђени није на време вратио с погодности.
У новосадском Окружном затвору од 2011. године била су три покушаја бекства. Само у једном случају осуђеник је успео да изађе из затвора, док су се у преостала два случаја (2014. године) осуђеници слободе дочепала ван установе - чобанинин је, на пример, побегао с економије док је чувао овце. Сви бегунци су ухваћени у року од најдуже три недеље. Удаљења из затвора, при чему се неретко осуђени сам врати у установу, у многим земљама су, иначе, најчешћи вид својеврсног бекства. По оцени Златка Николића, утисак је да је, посматрано на 100.000 становника, код нас у односу на период с почетка ове деценије, сада нешто мањи број осуђених лица и да је гужва у затворима мања.
– Проблем је, међутим, то што одређени број осуђених чека да стигне на ред на издржавање казне. Казна је, наиме, ефикасна онда када је извесна и благовремена. Суд је морао позове осуђеног на издржавање казне и нареди привођење ако се не одазове – указује Златко Николић.
Због затворских казни или процеса пред правосуђем Србије који још нису правоснажно пресуђени, по подацима Управе за извршење кривичних санкција, у овом тренутку има око 11.130 особа лишених слободе, било да у некој од 28 заводских установа издржавају казне, или су у притвору, под санкцијом или мером кућног притвора. Од тога је око 7.800 правоснажно осуђених на издржавању казне затвора.
У женском затвору има око 290 осуђеница, а у малолетничком око 15 младих извршилаца тежих кривичних дела.
Осталих око 2.450 су окривљени у притвору због истраге или кривични поступак није окончан правоснажном пресудом, а под алтернативним санкцијама и мерама које се састоје у лишењу слободе је око 980 особа.
Николић подвлачи разлику између лица који су у притвору због кривичног поступка који је покренут против њих, и осуђеника који издржавају затворске казне, након што је све правоснажно пресуђено.
– Притвор се и другачије издржава и теже подноси, све је неизвесно и осећај тог социјалног понижења је највећи у време притвора и обично ту има највише покушаја самоубиства, а и покушаја бекства, ако може – наводи Николић. – Услови у затвору, ма колико да је добро уређен, не значе осуђенику много у погледу тежине издржавања казне. Можете некога затворити и у условима какви су у луксузном хотелу или у кућни затвор, али код њега непобитно претеже чињеница осујећености, да не може да буде тамо где жели, с ким хоће и колико хоће, да има то што хоће. Уређеност и услови утичу донекле на стање социјалне сигурности у затворима, али највише на то утиче однос службених лица према затвореницима, односно контрола над њима.
Међу осуђеницима постоји изрека која гласи: „Није тешка робија, него су тешки робијаши“. Поправљају се услови у затворима, из године у годину се стандард мења набоље, сагласно нашим схватањима да не можете некога преваспитавати у условима који су нељудски. Чињеница је да реконструкција и модернизација објеката, инвестиције у унапређење система, много коштају, али не толико много колико може нанети штету ако се ништа не ради.
По степену сигурности наших затвора, Србија нити заостаје, нити предњачи у односу на друге земље, рекао је раније заменик заштитника грађана Милош Јанковић, који је и члан Комитета Уједињених нација за превенцију тортуре.
- Затвореници не беже из затвора зато што им је у њима угрожена сигурност и бебедност, већ превасходно због жеље да њихова слобода не буде ограничена - примећује Јанковић. - Безбедност осуђених може бити угрожена или од других затвореника или због злостављања особља. Повреде права затвореника ће се увек дешавати, али су посете које обавља заштитник грађана показале да у Србији осуђеници нису жртве системског и организованог злостављања. Такви случајеви су појединачни.
Из домаћих затвора бежало се на разне начине, међутим, колико год она били спектакуларна, већина бегунаца на крају је хватана и завршавала или са дисциплинским мерама, или је из полуотвореног дела одлазила у затворени, а у последње време и са судским пресудама које су им продужавале робију. Бегунци су секли затворске решетке и спуштали се кроз прозор низ ужад од чаршава, прескакали затворски зид, скакали са крова на кров. У Нишу су прокопали тунел од 26 метара, али су откривени пре него што су избили на површину. Било је и филмских бегова хеликоптером са затворске економије, искакања из затворског возила, отмица из “марице”, а дешавало се да затвореници просто ишетају из заводског круга.
Најпознатији покушај бекства у последње време имали смо прилике да видимо и на снимку, када су, у фебруару 2012. припадници “земунског клана” Сретко Калинић и Жељко Миловановић покушали бег из Посебне притворске јединице Специјалног суда, у Устаничкој. Они су бонсеком пресекли решетке, одвалили врата ћелија, савладали стражара у ходнику, попели се на први спрат, где су опет развалили решетке на прозору и искочили у двориште. Сачекала их је Жандармерија и вратила у ћелије. Обојица су осуђена на по годину и по због бекства, а стражар на годину дана затвора.
М. Бозокин
Није кривично дело
Према закону, затвореник који успе да побегне не чини кривично дело, баш као што ни осумњичени за којим је расписана потерница не крши закон ако се крије од полиције. Проблеми са законом настају ако приликом бекства неко други настрада. У Кривичном законику наводи се да затвореник крши закон само ако неког повреди или убије покушавајући да се домогне слободе, и због тога ће бити кажњен затвором од шест месеци до пет година. Уколико нико не буде повређен, бегунац из затвора ризикује само да буде кажњен дисциплински и да буде враћен на дослужење казне.
У случају бекства осуђеног, управник завода обавештава полицију и суд који га је упутио на издржавање казне затвора, наређује издавање потернице и предузима друге радње које су неопходне да осуђени буде ухапшен. За време бекства осуђеном не тече казна затвора.
