На то, иако многи не знају и не очекују, извриштељи по закону имају право.
Одредбе Закона о извршењу и обезбеђењу, наиме, претходних дана изазвале су полемике између јавних извршитеља и адвоката. Јавни извршитељи тврде да имају право да пописују ствари које припадају власнику стана на чијој адреси је пријављен дужник, који је његов подстанар. С друге стране, поједини адвокати кажу да је такав став „резултат похлепе” јавног извршитеља и погрешног тумачења закона.
У Министарству правде кажу да се пописивањем ствари трећих лица (власника станова у којима се дужници тренутно налазе), спречавају злоупотребе.
По Закону о извршењу и обезбеђењу, јавни извршитељ пописује ствари које су у државини извршног дужника, као и ствари које су у својини извршног дужника, али у државини извршног повериоца или другог лица, кажу за „Дневник” у Комори јавних извршитеља, и додају да ће јавни изршитељ пописати и ствари на које је треће лице ставило примедбу да на њима има неко право које спречава извршење. Такође, пописаним стварима се не може располагати ни правно ни фактички.
Како наводе у Комори, власништво на кући или стану у којима су покретне ствари није од значаја за спровођење на покретним стварима јер непокретна имовина није предмет извршења.
Извршитељи спроводе судске одлуке. Они не одлучују о основаности спровођења извршења. Они само технички реализују оно што пише у решењу суда. Када извршитељ одлучи да спроведе извршење на покретним стварима, прво пописује ствари на адреси пребивалишта или пријављеног боравишта дужника, истичу у Комори.
Закон је предвидео све потенцијалне ситуације које ће онемогућити дужника да маневриса
њем осујети повериоца и прикрије имовину подобну за извршење. Неретко се дешава да дужник који зна да ће доћи до принудног намирења његових дугова премести ствари код неког трећег лица и на тај начин их сакрије да извршитељ не би могао да их заплени. Када Закон не би тако нешто препознао, извршење на покретним стварима би било потпуно онемогућено јер не би постојао механизам за спречавање злоупотреба, кажу у Министарству правде, додајући да је закон предвидео механизме за заштиту права трећих лица која би у таквим случајевима заиста била оштећена одузимањем ствари.
Треће лице које тврди да на пописаним покретним стварима има неко право које спречава извршење може изјавити приговор којим захтева да се извршење прогласи недозвољеним на тим стварима, а уколико не буде задовољно правоснажном одлуком по приговору, може покренути парницу пред судом, наводе за наш лист у Комори јавних извршитеља.
По подацима из обједињеног годишњег извештаја о раду јавних извршитеља за 2016. годину, само је око пет одсто од укупних средстава извршења ради намирења новчаног потраживања остварено продајом покретних ствари у својини или државини извршних дужника.
Д. Николић
