“Када говоримо о оштећенима у кривичном поступку превасходно се подразумева да је реч о неком материјалном оштећењу или нечем сличном, док би појам жртве био много јачи и прецизнији”, рекао је Антонијевић и додао да је то и предвиђено Акционим планом за поглавље 23.
Антонијевић је, на завршној конференцији у оквиру пројекта "Жртве у кривичном поступку у Србији", подсетио да су у нашем законодавству препознате рањиве групе које треба штитити, али је додао да би увођење појма жртве и проширењем права њихових заступника у кривичном поступку, оне биле још заштићеније.
“Када разговарате са жртвама кривичних дела њима имовинско правни захтев не представља приоритет, већ управо извесност кажњавања, њихов положај током процеса и однос према њима, да ли се остали у поступку понашају са великом дозом људскости. То је нешто што жртве највише боли, а и нас који их заступамо”, истакао је Антонијевић.
Како је рекао, жртве су вишеструко виктимизоване непотребним излагању кривичним поступцима у којима поново пролазе кроз трауму, те додао да се мора повећати осетљивост система према жртвама.
Заменик Заштитника грађана Роберт Сепи истакао је да се више од половине притужби које омбудсман прими односе на рад правосудних органа, док "добар део" њих подносе оштећени или сродници жртава кривичних дела.
Он је, међутим, подукао да је значајно што је положај оштећених нашао важно место у Акционом плану за Поглавље 23.
Важно је, каже, што је предвиђена Служба за помоћ жртвама ктивичног дела, као и унапређење правног оквира како би се ојачала права оштећеног, уз доношење Закона о бесплатној правној помоћи.
Сепи је навео и да ће бити важно да законописци постигну да се оствари пре свега да се оштећени, његов положај и интереси разумеју да му се пружи потпуна и благовремена обавештеност о свим аспекитма поступка.
“Највећа револуција ће бити да се оштећеном омогући достављање доказа”, рекао је Сепи.
Кад је реч о положају оштећених, према речима секретара УО Адвокатске коморе Србије Југослава Тинтора, "срце проблема” је одузимање могућности да сам оштећени преузме гоњење у процесној фази истраге.
Наиме, како је објаснио, раније је било могуће да, уколико тужилац одустане, оштећени преузме гоњење, па је он као “супсидијарни тужилац” представљао својеврсну фактичну контролу одлуке тужилаштва.
“Срце проблема је да не може оштећени, само након што оптужница стане на правну снагу, да преузме гоњење. Он је тиме препустен одлуци Тужилаштва, која често може да буде проблематична”, рекао је Тинтор.
