Положај и поштовање права жртава трговине људима у судском поступку значајни су не само с аспекта сваког појединачног случаја и положаја жртава уопште већ и као показатељ степена поштовања људских права, односно усклађености националног правног оквира с преузетим међународним обавезама и спремности државе да законски оквир ефикасно имплементира и тако се на одговарајући начин бори против трговине људима.
Заштита приватности жртве, правовремено информисање и саветовање, безбедност жртве и поштовање њеног достојанства, посебно приликом саслушања пред органима поступка, право на компензацију жртве, као и одговарајућа казнена политика морају бити приоритет у систему судске заштите те стога, као и претходних година, анализа правосудне праксе за прошлу годину задржава структуру која прати наведене сегменте права жртава.
Закључна разматрања резултата анализе правосудне праксе за 2017. године указују на незадовољавајући степен поштовања права жртава трговине људима у судском поступку, а као питање од посебног значаја истиче се неодговарајући положај малолетних оштећених лица у свим сегментима остваривања права. Постојећа законска решења у погледу заштите жртава, као што је додељивање статуса посебно осетљивог сведока, саслушавање жртава без присуства окривљеног употребом одговарајућих техничких средстава и друге мере које могу допринети заштити жртава трговине људима и избегавању секундарне виктимизације, у пракси се ретко користе, чак и када се ради о малолетним оштећеним лицима.
Осим тога, изузетно блага казнена политика – изрицање затворских казни најчешће у висини минималне прописане – није одговарајућа и не доводи до сразмерних санкција које би одвраћале од вршења кривичног дела. Као посебан и хроничан проблем истиче се немогућност жртава трговине људима да право на компензацију остваре у кривичном поступку макар делимичним одлучивањем судова о имовинскоправном захтеву.
Анализом је обухваћено укупно 15 судских одлука донетих у кривичним поступцима током прошле године пред првостепеним и другостепеним судовима.
Резултати анализе, између осталог, указују на то да је просечно трајање поступка три године и пет месеци. Најдужи поступак је трајао девет година и пет месеци, а најкраћи шест месеци. У 50 одсто случајева поступак је трајао до годину, 17 одсто поступака трајало је од једне до три године, док је 33 одсто поступака трајало дуже од три године. Проценат поступака чије је трајање до године увећан је у односу на претходне године.
Осуђујућа пресуда донета је у 73 одсто случајева, што је знатно мање у односу на 2016. годину, када је износио 94 одсто, наводи у извештају АСТРА.
Свим лицима која су оглашена кривим за кривично дело трговине људима изречена је казна затвора у висини законом прописаног минимума, односно три године, а уколико је жртва дете, законски минимум је пет година. Просечна дужина казне износи три године и пет месеци, наводи АСТРА, додајући да је највиша појединачна казна пет година, док је најнижа две године. Треба нагласити да је казна у трајању од пет година изречена у 38 одсто случајева, од три до пет година у 25 одсто случајева, док је казна испод три године изречена у 37 одсто случајева.
Како стоји у извештају Удружења АСТРА, током суђења притвор је био одређен у 64 одсто случајева. Најдуже трајање притвора је износило 270 дана, а најкраће само дан. Сви окривљени су држављани Републике Србије и мушког су пола, док су жртве такође држављани Републике Србије, од којих су 71 одсто жене.
Од укупно седам жртава, шест је малолетно, од којих се у два случаја ради о малолетним лицима старим до 14 година. У погледу врсте експлоатације, и даље преовлађује сексуална експлоатација, односно проституција или друга врста сексуалне експлоатације, показују резултати анализе.
Такође, од седам оштећених лица, пет је одлуком у првостепеном кривичном поступку упућено да имовинскоправни захтев оствари у парничном поступку. Само у једном случају, где је у питању понављање поступка, малолетна оштећена особа имала је статус посебно осетљивог сведока, који јој је додељен још у претходном првостепеном поступку. Тај податак је алармантан, имајући у виду да је 85 одсто жртава било малолетно у време извршења дела. Изостанак статуса посебно осетљивог сведока у готово свим случајевима тешко се може објаснити, имајући у виду да жртве трговине људима у већини случајева испуњавају услове предвиђене законом да им се тај статус у поступку додели. То подразумева узраст, животно искуство, начин живота, пол, здравствено стање, природу, начин или последицу извршења кривичног дела.
Од седам жртава трговине људима у првостепеним поступцима њих шест је саслушавано једном или више пута током првостепеног поступка на главном претресу, осим саслушања у истражном поступку, док је једна малолетна оштећена саслушавана и на претресу пред другостепеним судом. Само у једном случају (у питању је понављање поступка) малолетна оштећена, којој је у претходном првостепеном поступку додељен статус посебно осетљивог сведока, није саслушавана поново пред првостепеним судом већ је прочитан њен исказ.
Заштита права жртве зависи од оцене органа поступка?
Постојеће законске одредбе које пружају могућност да се жртве трговине људима саслушавају без присуства окривљених, без суочавања с окривљенима и под посебним условима, не налазе одговарајућу примену у пракси у мери која би се реално могла очекивати, имајући у виду специфичан положај жртава трговине људима, а посебно малолетних лица. Стога се основано може поставити питање да ли се стандард заштите права жртава трговине људима у судском поступку може поправити само инсистирањем на доследној примени постојећих законских решења, посебно ако њихова примена није законом прописана као обавезна, већ зависи од оцене различитих околности од органа поступка.
Прошле године, како наводи АСТРА, донета је још једна правноснажна пресуда у парничном поступку којом је одлучено о накнади штете. Иако је кривично дело трговине људима у национално законодавство уведено још 2003. године, а право на надокнаду штете жртвама гарантују Устав, закони и ратификоване међународне конвенције, током ових година то је тек други случај у којем је жртви трговине људима досуђена одштета, што јасно указује на непостојање ефикасног система за компензацију жртава.
Закључна разматрања резултата анализе правосудне праксе указују на незадовољавајући степен поштовања права жртава трговине људима у судском поступку, а као питање од посебног значаја истиче се неодговарајући положај малолетних оштећених лица у свим сегментима остваривања права.
Е. С. Х.
