Наиме, уколико јавни тужилац починиоцу кривичног дела за које је прописана новчана казна или казна затвора до пет година, одреди уплату новаца као обавезу по основу одлагања кривичног гоњења, тај новац се уплаћује на јединствени рачун и за његово коришћење се расписује јавни конкурс за пројекте од јавног значаја.
Ове године, на конкурсу Министарства правде за расподелу тако прикупљених пара недавно је за 150 пројеката издвојено чак 470 милиона динара. Влада Србије усвојила је том приликом одлуку да се новац додели за област социјалне заштите, као и образовним установама, здравству, култури и удружењима, као што су она која воде бригу о особама с инвалидитетом, али и о другим проблемима који би се могли сврстати у хуманитарну проблематику.
– У пракси нашег тужилаштва најчешће се ради о кривичним делима неовлашћеног држања опојних дрога и делима у вези са саобраћајем, уколико у тим случајевима нису присутне врло тешке телесне повреде. Свакако процењујемо од случаја до случаја – објаснила је за наш лист Тијана Божовић. – Присутне су неретко и крађе, и према томе се обично поступа такода се се отклони штетна последица настала извршењем дела. Могуће је и да се спроведе друштвено корисни рад. Имамо закључен уговор с јавним комуналним предузећима, на пример ЈКП „Чистоћа”, ЈКП „Зеленило”. Тужилаштву не легне ниједан динар од поменутих пара. Исто тако, тај институт се примењује код кривичног дела недавања издржавања да би се измириле обавезе издржвања у одређеном року, који Тужилаштво остави, али који не може бити дужи од године.
Она додаје да је могуће је и два пута примењивати одлагање кривичног гоњења за исто кривично дело, уколико лице нема извод из казнене евиденције, и ако није реч о истом делу, али опет је ствар процене заменика ОЈТ-а.
Постоје изузеци код одлагања гоњења, на пример, када се ради о градњи без грађевинске дозволе и код оних дела код којих је предмет оптужења промет акцизних производа, на која се не примењује поменута „повољна прилика”. Особе које су прошле кроз тај институт се не „пишу” нигде па, сходно томе, нема портребе да оне себе накнадно покушавају да бришу из казнене евиденције. Заправо, одлагање кривичног гоњења није признавање кривичног дела.
– Оног тренутка кад је осумњичњни позван од Тужилаштва да прихвати или не прихвати обавезу која му се нуди, односно одлагање гоњења, ради се само о изјашавању да ли прихвата или не. Не улази се у меру, нити у кривицу, да ли је извршио дело. Појављују се и ситуације код нас да неко сматра није извршио дело, а хоће да прихвати ту обавезу јер, на пример, неће поступак због дуготрајности или нечег другог, односно неких својих разлога, па је мишљења да му је најбезболније и најједноставније да плати одређени износ на тај наменски рачун или да прихвати нешто друго из обавеза које му се понуде, да би се решио кривичне пријаве – објашњава Тијана Божовић. – Кад се испуни обавеза наложена нашом наредбом, доноси се решење о одбачају кривичне пријаве, и о томе се поучава лице против ког је она поднета. Постоји регистар за опортунитет који се води при Републичком јавном тужилаштву, али то нема везе с Изводом из казнене евиденције јер лице против ког је одбачена кривична пријава није осуђивано лице и не записује се у Изводу из казнене евиденције да је оно осуђено јер поступак није ни започет.
Она каже да је могуће да осумњичени који пристане да изврши обавезу, а не изврши је у року који је одређен, и у том случају Тужилаштво наставља кривични поступак према њему. Могуће је тај институт применити све док није поднет оптужни предлог Основном суду, када би почео редовни поступак уз доказне радње. Ако би оптужени у једном тренутку опет изразио жељу да то хоће, преиспитује се и та могућност, ако није истекла година од тренутка кад му је то нуђено па може да се примени то начело, односно тај институт.
М. Вујачић
