Овом одлуком преиначена је пресуда Вишег суда у Београду којом је Каралић у јануару ове године након поновљеног суђења био ослобођен од оптужбе да је извршио кривицно дело приказивање, прибављање и посредовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију.
Апелациони суд у свом образложењу истиче да није прихватио одбрану оптуженог - да је материјал прибављао у циљу истраживачког новинарства ради борбе против мрежа на којима се он може пронаћи.
Овај суд га је прогласио кривим јер је 9. децембра 2015. године у Београду, поседовао аудио-визуелне материјале порнографске садржине настале искоришћавањем малолетних лица, а које је претходно прибављао у дужем временском периоду и затим смештао на хард диск рачунара.
У питању је 30 видео записа и 310 слика порнографске садржине настале искоришћавањем малолетних лица, укупне величине 2,1 ГБ, прецизира се у пресуди.
На ову другостепену пресуду, постоји право жалбе Апелационом суду у трећем судском, пошто је првостепеном пресудом Каралић био ослобођен.
Поред једногодишњег затвора Каралићу је изречена мера безбедности одузимања хард диска са спорним материјалом.
Такође, изречене и посебне мере прописане Законом о посебним мерама за спрецавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима и даном правноснажности пресуде у односу на Каралића наступају правне последице осуде и то: забрана стицања јавних функција и забрана заснивања радног односа, односно обављања позива или занимања која се односе на рад са малолетним лицима.
Ове мере трају 20 година од дана правноснажности пресуде.
Такође суму одређене посебне мере: да се наредних 20 година обавезно јавља сваког месеца надлежном органу полиције Управе за извршење кривичних санкција,
забрана посећивања места на коме се окупљају малолетна лица, обавезно посећивање професионалних саветовалишта и установа, обавезно обавештавање о промени пребивалишта, боравишта или радног места и обавезно обавештавање о путовању у иностранство.
По налажењу Апелационог суда, основано се жалбом тужиоца истиче да је првостепени суд услед погрешне оцене доказа извео погрешан закључак да није доказано да је окривљени извршио кривично дело.
"Ово стога што окривљени током поступка није спорио да је у циљу проналажења порнограског материјала насталог искоришћавањем малолетних лица са интернета преузео и користио посебан софтвер...", наводи се у пресуди.
Међитим, како се додаје, за разлику од првостепеног суда, Апелациони суд не прихвата одбрану окривљеног да је прибављао порнографски материјал у циљу истраживачког новинарства, а ради борбе против мрежа на којима се он може пронаћи.
Тај суд подсећа да је једини текст који је фигурирао током поступка - текст објављен у једном дневном листу од 30. новембра 2011. године чији аутор није окривљени, при чему се основано указује жалбом Вишег јавног тужиоца у Беогрду да окривљени у прилог својих тврдњи није до краја поступка предложио или доставио било какав доказ да је објавио чланак, аналитички рад, есеј, коментар на електронски медијима, компаративну анализу или било шта везано за феномен дечије порнографија, тако да његова одбрана у том делу, према оцени Апелационог суда неубедљива.
"У ситуацији када окривљени никада ни једној редакцији, па чак ни полицији, није доставио ИП адресе на којима је утврдио да се налази дечија порнографија, оповргнута и обесмишљена одбрана окривљеног у којој наводи да је његова побуда за прибављање порнографског материјала насталог искоришћавањем деце, утврђивање ИП адресе и њихово бележење, основа за истраживачки рад, а све наводно у борби против дечије порнографије", закључено је у одлуци Апелационог суда.
