Према његовим речима, људи избегавају рад у јавном интересу, чак и када немају средстава да плате казну, јер сматрају да их такав рад деградира.
"Циљ друштвено корисног рада или рада у јавном инетересу је двострук. Тим радом нешто се пружа заједници, а са друге стране он има васпитно едукативни карактер", рекао је Пашалић за Глас западне Србије.
“На пример, добро би било да починиоци који су повратници у саобраћајним прекршајима друштвени рад обављају на местима где ће се уверити колико њихово непридржавање саобраћајних прописа може довести до тешких последица. Рецимо, у бањи Меленци, где могу видети своје вршњаке у веома лошем стању после саобраћајних несрећа, са тешким телесним повредама и сигурно ће после тога имати другачији однос према безбедности у саобраћају”, рекао је Пашалић.
“У наредном периоду више пажње ћемо поклонити едукацији и објашњавању да није деградирајуће ако се прихвати рад у јавном интересу, за шта је, иначе, неопходан пристанак починиоца прекршаја”, истакао је Пашалић.
