Ристићу је скочио притисак на 180 са 130 након расправе у судници око његове одбране и одбијања да одговара на питања суда.
У овом случају, оптужена су двојица полицајаца и два припадника "земунског клана" због сумње да су 1997. године починили рабојништво, а током којег је био киднапован Новак Стеванић (22), који се недуго након тога убио.
Оптужницом су поред Ристића обухваћени припадник Жандармерије Саша Ђајић, полицајац у пензији Милан Радукић, као и некадашњи припадник "земунског клана" Никола Бајић.
Сумња се да су тројица осумњичених Стеванића на силу убацили у аутомобил, а затим га држали на непознатој локацији где су га малтретирали и захтевали од њега кључеве од стана његових родитеља.
Затим су из сефа у стану украли већу количину злата и око 100.000 немачких марака, навела је полиција.
Медији су пренели да је у овом делу учествовао и тадашњи полицајац, касније сведок-сарадник у процесу против "земунског клана", сада покојни Зоран Вукојевић.
Стеванићу су наводно пришли у Сарајевској улици, показали легитимације и наредили му да крене с њима. Потом су га убацили у "голф 2", за чијим је воланом био Ристић и потом га предали вођи клана Душану Спасојевићу, како би му рекао где су у кући њенових родитеља сакривени новац и драгоцености.
Ристић је данас износећи одбрану потврдио да је био у том аутомобилу и да је Спасојевић ставио лепљиву траку на уста отетом младићу након чега га је тукао и малтретирао.
Убрзо је међутим почео да се жали да му је лоше и рекао да не жели да одговара на питања.
Рекао је да остаје при ономе што је рекао у истрази.
На питање поступајућег заменика вишег јавног тужиоца у Београду Ненада Стефановића да ли окривљени уопште зна шта је рекао у истрази, с обзиром на то да се позвао да је имао мождани удар, Ристић је постојао све нервознији, као и његов бранилац, након чега је позвана хитна помоћ.
Медији пишу да је ова - прва “отмица” клана из Земуна, после које су уследиле и многе друге, решена пошто је бивши припадник клана Никола Бајић, који у затвору служи казну од 35 година, тужилаштву раније до детаља описао догађаје.
Несрећни младић, током чије отмице су "земунци" опљачкали кућу његових родитеља и однели 100.000 марака и златни накит, после тортуре, убио се у априлу 1998.
Оптужени полицајци су у време отмице радили у Полицијској станици у Земуну.
