чак и када им је запрећена привремена забрана управљања возилом. Нова правила су уведена ради веће безбедности у саобраћају.
Изменама Закона о прекршајима максимална фиксна новчана казна повећана је с 10.000 динара на 50.000 за грађане и одговорна лица у фирмама, за предузетнике на 150.000, а за правна лица на 300.000 динара. Применом измена ЗОП-а видеће се и први резултати споразума о признању прекшаја. До сада је пракса била шаролика па су неки судови прихватали споразум када је у питању привремена забрана управљања возилом, а неки нису. Пошто је законским изменама споразум постао валидан, несавесни возачи ће моћи да се договоре и избегну забрану, или је барем смање.
Саобраћајна полиција пооштрила је контроле па тако више ниједном возачу неће праштати ни најмање прекорачење брзине. Казна за прекорачење брзине до десет километара на сат од дозвољене у насељеном месту је 3.000 динара, колико износи и за прекорачење брзине ван насељених места веће од 20 километара на сат од дозвољене.
Дизање лимита је изузетно важно јер, по српским прописима, прекршајни налог може се издати само за оне прекршаје за које је предвиђена фиксна, а не клизна новчана казна. То је до сада често био ограничавајући фактор. Сада се очекује да буду измењени и закони који регулишу различите врсте прекршаја (од саобраћајних до пореских и царинских), да би клизне новчане казне за мање „грехе” биле замењене фиксним. То ће отворити широм врата за прекршајне налоге.
Пракса је показала да чак три четвртине прекршајних налога буде плаћено у року од осам дана, само пола процента људи тражи судско одлучивање, а 24,5 одсто њих нити плати половину казне нити тражи судски спор. Зато њихове казне после истека рока аутоматски улазе у извршење. Од када је ЗОП почео да се примењује, а то је 1. март 2014. године, укупно је наплаћено 9,7 милијарди динара новчаних казни и прекршајних налога. Дуплиран је број добровољних уплата казни, и то не само нових већ и старих, чија је наплата већ ушла у извршни поступак.
За две године примене ЗОП-а, издат је 61.091 извршни налог лане, а у 2014. – 13.282. Судије су сагласне у оцени да прекршајним налогом добијају сви: грађани јер плаћају половину казне, органи који их гоне јер за осам дана добијају новац али и кажњавају починиоца, а и судови, који су растерећени.
Такође, од прве информације да је у Регистру неплаћених казни око 20 милиона евра дуга, за две недеље грађани су измирили 13 одсто. Занимљиво је да је две недеље пре пуштања портала регистра у рад евидентирано упола мање уплата него откад он функционише.
Љ. Малешевић
