"Био сам сведок тужилаштва у случају против Праљка у Хагу. Он ме испитивао, бесан због чињенице да му се суди због - како је он то видио - обављања своје дужности“, прича Бовен.
Каже да је сведочио јер је 1993. године, усред рата у Босни и Херцеговини, видео шта су учинили у Мостару, на југу земље.
„400 година стар мост био је под ватром Праљкових снага, био је то симбол старе Босне коју су силом желели да униште. Уништење Старог моста била је само једна тачка на дугом попису ратних злочина“, каже Бовен.
Додаје да су се 1993. босански војници, који су били опкољени у источном делу Мостара заједно с хиљадама цивила, супротстављали снагама босанских Хрвата на челу са Слободаном Праљком.
„Осуђен је за убиства многих цивила - попут Фрање Павловића, којем сам и сам заједно с његовом супругом и пријатељима покушао да помогнем. Али већ је био мртав. Цивили су умирали јер су Праљак и његови саоптужени покушавали да успоставе етнички чисту државу босанских Хрвата, што је суд прогласио удруженим злочиначким подухватом. Њихови ратни злочини су укључивали протеривања цивила, већином муслимана, које су хтели убити или отјерати“, додаје.
Каже да је ноћу виђао како цивиле под паљбом терају преко линије разграничења у источни део града.
„Ови снимци су кориштени као доказ на суђењу Праљку. Од људи које су јерали у источни Мостар из прве руке сам чуо многе потресне приче о убиствима, силовањима и етничком чишћењу од стране хрватских снага. Жртве од којих су хиљаде биле у Хагу, захваљујући Међународном суду за бившу Југославију, доживеле су барем мало правде. Задатак суда, да осуди најгоре ратне злочинце које је Европа видела још од нациста, не сме бити засењена самоубиством Слободана Праљка", испричао је за ББЦ Бовен.
Р. Д.
