Данас цариници користе скенере и другу електронску опрему, али је царински „добар нос“ и даље неприкосновен за проналажење прекршаја.
Начелник Одељења Управе царина за сузбијање кријумчарења Иван Рибаћ каже да Управа царина непрестано ради на модернизацији службе да би могла деловати и превентивно и спречити покушаје кријумчарења у самом зачетку.
– Трудимо се да организационо и технолошки идемо у корак са светом – каже начелник Рибаћ. – Чињеница је да се цариници више не ослањају само на своју интуицију и приручни алат, већ су опремљени савременим уређајима, попут десет мобилних скенера и једног стационарног, а имамо и два скенера за преглед ручног пртљага, као и осам уређаја за контролу течности. Осим скенера, користимо и фибер-оптику, бустере, пејyере за мерење радиоактивности, као и уређаје за тестирање прашкастих материја.
Управа царина је ове године први пут учествовала на Међународном сајму паметних технологија, који је у региону познат и признат као Сајам безбедности. Посетиоци Београдског сајма имали су прилику да виде скенере.
Током викенда, у оквиру Дечјег сајма, испред Хале 3, од 12 до 14 часова, осим скенера, најмлађи посетиоци имаће прилике да виде и службеног пса Управе царина, специјализованог за откривања дроге.
Он додаје да није могуће искључити значај добро обучених службеника, који на основу искуства, осећаја и аналитичог дара, могу шверцере „прочитати као књигу“.
– То значи да ће свакако обратити пажњу на понашање, али и на чињенице које проистичу из ваше путне исправе, као и руте којом се крећете – објашњава Рибаћ.
За неколико година, колико су скенери у употреби, цариници који на њима раде су стекли огромно искуство, а то резултира краћим временом потребним за једну контролу и константним повећавањем њиховог броја у току дана. Од почетка употребе скенера откривено је 1.425 килограма дроге, 169 илегалних миграната и 57.336 боксова цигарета.
Да управо техника понекад може бити пресудна у откривању кријумчарења, сведоче и дугогодишњи оперативци, попут шефа Одсека за техничку подршку који функционише у оквиру Одељења Управе царина за сузбијање кријумчарења Ивана Пејовића, који подсећа на случај који је изненадио и искусне царинике.
– Десило нам се да смо 2013. године на Хоргошу наишли на случај када је готово 137 килограма марихуане било сакривено у специјално издубљеним дрвеним летвама које носе цераду камиона – присећа се Пејовић. – Чак 310 пакета је било тако добро спаковано да их ни службени пас не би нашао. Али, на скенеру се све јасно видело. Технологија о којој је реч толико је напредна и прецизна да се садржај товара види као на длану. Препреке и преграде за те скенере не постоје јер њихови зраци продиру и кроз 30 центиметара дебео челик, па је свако скривање садржаја унапред осуђено на неуспех.
Он додаје да ти уређаји сниме унутрашњост приколице камиона за 14 секунди и на мониторе проследе компјутеризоване слике на којима се садржај јасно види.
– Раније је требало истоварити камион због детаљне контроле, али је увек постојала могућност да нам резултат измакне – објашњава Пејовић.
Мобилни скенер-уређаји којима располаже Управа царина убрајају се у најсавременију опрему те врсте и раде на принципу икс зрака, док стационарни скенер који је инсталиран на аеродрому „Никола Тесла“ користи и неутронске зраке. И једни и други зраци омогућавају додатну продорност у материју, независно од врсте материјала који се испитује. Тиме је рад цариника знатно олакшан, пошто постоји могућност скенирања робе сакривене и иза тридесет центиметара дебелог челика.
– Не треба заборавити ни чињеницу да су скенери којима царина располаже мобилни, па их тако можемо распоређивати у складу с планом предвиђених контрола и користити током прегледа који се обављају мимо граничних прелаза. Отворен је и Командни центар Управе царина, из којег је могуће пратити рад тимова на терену преко камера које су инсталиране у возила као и у скенере. На тај начин је омогућено и далеко брже реаговање на информацију добијену од полиције или преко наших дежурних телефона – каже за „Дневник“ начелник Иван Рибаћ, истичући да се применом таквих уређаја у свакодневном раду Царине, Србија по њеној технолошкој опремљености, сврстала у ред развијенијих земаља у Европи, али и у свету.
Д. Николић
