Провејава мишљење да починиоци таквих дела нису адекватно кажњени, као и да казна коју су добили не одвраћа у довољној мери потенцијалне извршиоце сличних непочинстава у будућности. Но, према најавама из Министартства правде, у блиској будућности ово би могло да се промени.
Изменама Кривичног законика, које је предложило Министарство правде, предвиђено је да се за све облике кривичних дела силовање, обљуба над немоћним лицем и обљуба са дететом може изрећи и казна доживотног затвора, изјавила је недавно министарка правде Маја Поповић. Она је, такође, навела да ће бити знатно пооштрене и казне за насиље у породици, а у складу са иницијативом родитеља деце настрадале на пешачким прелазима и у јавном саобраћају, биће мењане и санкције за тешко дело против безбедности саобраћаја.
Први на удару новог закона, што се висине казне тиче, биће силоватетељи. Подсетимо, прва казна доживотног затвора у Србији изречена је 5. јануара 2021. Нинославу Јовановићу, познатом под надимком „Малчански берберин” управо због силовања. Он је две године раније, 20. децембра 2019. године, отео дванаестогодишњу девојчицу пресревши је на путу до школе, а дете је пронађено после 10 дана. Због отмице, Јовановић је осуђен на 11 година затвора, а због силовања на доживотну робију, те му је доживотни затвор изречен као јединствена казна. Пре тога, „Малчански берберин” је, због 11 различитих кривичних дела, на робији провео 22 године! После изрицања пресуде, судија Тамара Савић рекла је да би Јовановић поновним пуштањем на слободу било када, нашао нову жртву, те да је „доживотни затвор једина казна која га може спречити да чини кривична дела”.
Параћински монструм
Као аргумент за тврдње да најокорелијим силоватељима не треба оставити могућност да се икада докопају слободе, многи подсећају на случај „Параћинског монструма” од пре 27 година.
Стравичан злочин десио се 2. јула 1996. када је у близини Јагодине, Млађа Миловановић аутом повезао, а онда силовао, тукао, и на крају полио бензином и запалио Јелену Ђорђевић (19), која је пре тога стопирала, јер није било аутобуса до Ћуприје у коју је кренула да посету пријатељицу. Од последица опекотина, у великим мукама, Јелена је преминула осам дана касније. Миловановић је првобитно осуђен на смртну казну, а када је она укинута, казна је преиначена на 40 година затвора.
Истрага је показала да Јелена није била једина жртва овог силоватеља. По сличном принципу, силовао је више жена, али ти случајеви нису пријављивани полицији.
Пета по реду казна доживотног затвора у Србији изречена је у новосадском Вишем суду. Пред већем судије Видоја Митрића, Милоје Јанковић (84) осуђен је да до краја живота буде иза решетака због обљубе осмогодишњег дечака на потезу Шодрош крај Дунава 2020. године. Ипак, у априлу ове године Апелациони суд у Новом Саду је, по жалби одбране, преиначио ову пресуду на 20 година затвора.
Подсетимо, доживотна казна затвора уведена је изменама Кривичног законика у децембру 2019. Министарство правде усвојило је у мају те године предлог Фондације Тијане Јурић, која носи име по петнаестогодишњој девојчици која је силована и убијена, да се у кривична дела са најстрожим запрећеним казнама уброје тешко убиство, силовање, обљуба над малолетном особом, трудницом и немоћним лицем са смртних исходом.
Када је реч о кривичном делу обљуба злоупотребом положаја, у предлогу новог закона је да онај за кога се утврди да је учинио ово дело буде кажњен казном затвора од шест месеци до пет година. Предложено да ако као последица изврешена овог кривичног дела наступи трудноћа, да се учинилац казни затвором од једне до 10 година, уместо садашње казне затвором од шест месеци до пет година. У случајевима основног облика кривичног дела недозвољене полне радње, предложено је да се учинилац казни искључиво казном затвора до три године, уместо новчаном казном или казном затвора до три године.
Душан Кнежић
