До оволиког размака у суђенима дошло је јер је 3. априла Шарић отказао пуномоћје за заступање пред судом свим својим адвокатима.
То је учинио изреволтиран одлукама председника судског већа Синише Петровића који је одбио предлог његове одбране да из доказа изузму одређени пресретнути телефонски разговори и записници о претресању просторија оптужених.
Након тога суд му је постави обраниоца по службеној дужности Горана Јовандића који је крајем априла на суђењу затражио време како би се упознао са предметом и припремио за одбрану.
Шарић се противио одлагању тврдећи да му адвокат не треба, али је у његовом случају одбрана уз адвоката обавезна по закону.Он је оптужен за организовање шверца укупно 5,7 тона кокаина из Латинске Америке у Европу, а поред њега оптужена су још 24 окривљена од којих су њих осморица у бекству.
Шарићевој групи се понавља суђење по јединственој оптужници спојеној од ранијих шест оптужница, којом се терете за шверц више од 5,7 тона кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине у западну Европу током 2008. и 2009. године.Прву првостепену пресуду којом је Шарић био осуђен на 20 година затвора, а остали на вишегодишње затворске казне укинуо је Апелациони суд прошле године и наложио понављање суђења.
Шарић се предао српским властима 18. марта 2014. године од када се налази у притвору.Пре тога је од почетка поступка у октобру 2009. године, био у бекству.
Према оптужници, чланови Шарићеве организоване криминалне групе међусобно су комуницирали преко СМС порука и шифрованих телефонских бројева, мада су им полиција и домаће и стране тајне службе ушле у траг, па је прво хапшење ове групе уследило у Уругвају 15. октобра 2009. године и истовремено у Србији у акцији „Балкански ратник”.
У Специјалном суду у Београду Шарићу се у посебном поступку суди због оптужби за прање пара у Србији убацивањем новца стеченог кријумчарењем кокаина у легалне токове.
Шарић и још 17 окривљених у том процесу терете се за прање око 22 милиона евра.
