Он је додао и да је спреман да разговара са стручњацима о пооштравању закона.
Од 2015. године генерални секретар Ауто-мото савеза Предраг Ђурђев са собом је носио пиштољ. И за то је имао дозволу. То није било једино оружје које је поседовао. Министар полиције каже све је урађено по закону.
„Мислим да укупно има десет дозвола за поседовање оружја, једну дозволу за ношење“, казао је Стефановић.
Професор права Богољуб Милосављевић каже да „имати десет комада оружја, то је јасно да се ради о кршењу закона, другачије се не може квалификовати јер се ради о арсеналу у приватном поседу који је непотребан”.
Генерални секретар Националне асоцијације за оружје Душко Илић у изјави за „Дневник” каже да законом није ограничено колико појединци пиштоља, револвера или ловачких пушака могу имати.
„Свако ко испуњава законске услове за набавку и чување, може куповати оружје колико му капацитети дозвољавају“, наглашава Илић.
Грађани Србије су добро наоружани. По подацима МУП-а, у Србији је регистровано близу милион комада пиштоља, револевера, ловачког и другог оружја. Не могу сви, међутим, то оружје свакодневно носити са собом. Наиме, законодавац је направио две категорије: неки само могу држати оружје и преносити га расклопљеног, док је другима дозвољено и да га носе. Највећи број грађана Србије има дозволу само за држање оружја.
Регистровано, односно легално оружје, није проблем. Забрињавају илегалне цеви. Иако нико нема тачне податке о томе колико је илегалног оружја у Србији, процене говоре да таквих пуцаљки има између 200.000 и 900.000. Нису у питању само пиштољи и револвери већ и полуаутоматско и аутоматско оружје, које грађани не смеју да држе у својим кућама, становима или другим просторијама.
Да би се смањио број илегалног оружја, полиција је последњих година спроводила акције легализације, али и поред тога, још увек је у штековима остао богат арсенал.
„У Републици Србији има само око 400 дозвола за ношење оружја за личну безбедност. Такве дозволе подразумевају да се оружје носи нерасклопљено и спремно за употребу“, указује Илић, оцењује да је то мали број и залаже се за либерализацију закона и прописа којом би се повећао број довола и за ношење оружја.
Он нашу државу упоређује с Чешком, која нам је по много чему слична, где има чак 300.000 људи који имају дозволу за ношење оружја.
Иначе, број дозвола за ношење пиштоља и револвера варира из године у годину, а највише их је било пре неколико година – 1.700. Илић сматра да ношење оружја не би повећало стопу криминалитета већ био је смањило.
Ко може да носи оружје? Свако ко има личну карту, плати таксе, те, осим лекарског прегледа и доказа да се против њега не води кривични поступак, полицији докаже и да му је битно угрожена лична безбедност или би могла бити.
Познаваоци те тематике и љубитељи оружја и даље сматрају да се дискреционо право полиције да одбије захтев за поседовање оружја прешироко примењује. Чак и грађанин који прође неизбежну безбедносну проверу, да би поседовао оружје за личну безбедност (пиштољ или револвер), мора да увери полицију да му је безбедност угрожена „због природе посла или других околности”.
Да ли је неко угрожен или није – то већ спада у дискрециона овлашћења полиције да процени и донесе одлуку, а из поменутих података види се да је више одбијених него оних којима је одобрено да купе оружје и добију оружни лист. Закон је такав, али није само могућност одбијања захтева утицала на мање интересовање грађана за легалну набавку оружја. На ту појаву свакако утиче и порез на оружје, а сада и замена оружног листа, за који треба платити барем сто евра. Наиме, по новом Закону о оружју и муницији, сви власници оружја треба да замене оружне листове новим, биометријским. Првобитни рок је био до 5. марта ове године, међутим, Влада га је недавно продужила још годину.
Без обзира на то што љубитељи оружја, а из разумљивих разлога и власници продавница оружја и пратеће опреме, имају низ примедаба на нови закон, он је, слажу се многи, унео и побољшања у ту проблематику – између осталог, олакшана је набавка муниције. Такође, либерализована је куповина ваздушних пушака, за које су раније важила правила као за набавку пиштоља, док се сада, уз евиденцију, могу купити и затим само пријавити МУП-у, није потребно претходно одобрење за њихову набавку.
Ко не жели да региструје оружје по новом закону, може га предати МУП-у. Досадашња пракса говори да се све више људи одриче пиштоља и револвера па је сасвим сигурно да ће почетком марта 2020. бити мање легалног оружја.
На смањење броја оружја у Србији утичу и акције полиције у којима се грађанима одузимају револвери или пиштољи. До тога долази због кршења неког од бројних услова које је грађанин морао да испуни када је добијао одобрење за набавку. Списак тих услова је дуг, али до одузимања оружја у легалном власништву најчешће долази када његов власник дође под удар Кривичног закона или је одговоран за нарушавање јавног реда и мира.
М. Бозокин
