Караџић је у притвору у Хагу од хапшења и изручења из Србије у јулу 2008. године. Правоснажно је осуђен 20. марта 2019. године на доживотни затвор због геноцида у Сребреници и злочина против човечноасти, кршења закона и обичаја ратовања. Том одлуком преиначена је у погледу одлуке о казни првостепена пресуда Трибунала у Хагу, којом је у марту 2016. године, био осуђен на 40 година затвора.
У притворској јединици Хашког трибунала - у Шевенингену су још двојица српски војно-полицијских генерала. Бивши командант Војске Републике Српске Ратко Младић чека изрицање другостепене пресуде. После тога требаће још дуго времена да се пронађе држава у којој ће генерал Младић издржавати казну. Он је, подсетимо, првостепеном пресудом осуђен на казну доживотног затвора због, наводних, злочина у Босни и Херцеговини.
У Шевенингену је поново и пензионисани генерал МУП-а Србије Сретен Лукић. Осуђен је на 20 година затвора и до јануара ове године је казну издржавао у Пољској, која га је тада вратила Хагу јер је максимална казна затвора у тој земљи 15 година, колико је Лукић већ издржао. Сада се очекује нова нова одлука председника Механизма о томе где ће Лукић наставити да служи казну.
Механизам, иначе, има уговоре с 14 држава за смештај осуђених пред тим судом, раније Хашким трибуналом. То су: Аустрија, Белгија, Велика Британија, Данска, Естонија, Финска, Немачка, Италија, Норвешка, Португалија, Пољска, Француска, Шпанија и Шведска.
По тренутно доспутним подацима, осам наших држављана, које је Трибунал у Хагу осудио за ратне злочине, налази се у казаматима пет европских држава. Некада је тај број био много већи, међутим, након што су Срби одслужили хашке казне, смањио се и број држава у којима они још робијају.
У Финској је на одслужењу затворске казне некадашњи командант Приштинског корпуса ВС и потом начелник Генералштаба ВЈ генерал Небојша Павковић. Он је осуђен је на 22 године због злочина на Косову и Метохији, а у фински затвор пребачен је 23. јануара 2014.
У земљи хиљаду језера је од 30. јануара 2015. и генерал Војске Републике Српске Радивоје Милетић који је осуђен на 19 година затвора због злочина у Сребреници.
У Естонији вишедеценијске робије издржавају бивши командант Сарајевско - романијског корпуса Драгомир Милошевић, некадашњи председник САО Крајина Милан Мартић и вођа паравојне формације „Бели орлови” Милан Лукић. Њима је, како преносе медији, највећи проблем што не знају језик земље у којој издржавају казну.
У Немачкој, по осуди Хашког трибунала, казну издржавају бивши начелник Ресора јавне безбедности МУП-а Србије генерал - потпуковник Властимир Рођа Ђорђевић и генерал ВРС-а Станислав Галић.
Против Ђорђевића Трибунал је оптужницу подигао октобра 2003oktobra, теретећи га за злочинеzlo~ine почињене током 1999. годинеrata na Kosovu i Metohiji. У avgustu августу 20062006. у Београду покренута истрага о убиству браће Битићи, а он је осумњичен да је 9. jula1999. лично наредио убиство те тројицеameri~kih америчких држављана. Ухапшен је 17. јуна17. juna 2007.2007 године и одмах испоручен Хашком трибуналу. Суђење је почело januara јануара 20092009, а прва пресуда донета је 23. фебруара23. februara 20112011. године и Ђорђевић је тада осуђен на 27 година затвора. Друга, правоснажна пресуда, донета је 27. januara2014. године и Ђорђевић је њом осуђен на 18 година затвора.
У немачком затвору је и некадашњи командант Сарајевско -романијског корпуса ВРС-а генерал Станислав Галић. Осуђен је на доживотну робију због терора против човечности и убиства у блокади Сарајева.
У Норвешкој казну служи Средоје Лукић. Он је у ту државу пребачен 21. августа 2013. године. Лукић је као полицајац и члан локалне паравојне формације у источнобосанском граду Вишеграду осуђен у првом степену на 30 година 2009. године, да би му, након жалбе казна, 2012. била смањена на 27 година.
Некадашњи председник општине Приједор Миломир Стакић осуђен је на 40 година робије због ратних злочина. У немачки затвор је на издржавање казне пребачен 22. марта 2006. године.
Пред Механизном у току је још поновљени поступак некадашњим челницима Ресора Државне безбедности Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу. Они се бране са слободе и само се по позиву и потреби јављају у притворску јединицу у Хагу.
Двојица бивших високих функционера Државне безбедности Србије у време ратова у бившој Југославији оптужени су да су од 1991. до 1995. оснивали, наоружавали, организовали обуку и финансирање паравојних јединица, чији припадници су свој ратни пут обележили убиствима и прогоном несрпског становништва с циљем њиховог трајног уклањања, најпре с подручја Книнске Крајине и Источне и Западне Славоније у Хрватској, а потом из општина Сански Мост, Бијељина, Босански Шамац, Добој, Зворник и Трново у Босни и Херцеговини.
Њима је у децембру 2015. поништена ослобађајућа пресуда, а коначна одлука Механизма очекује се у другој половини ове године.
У Пољској су и бивши челници полиције босанских Срба Мића Станишић и Стојан Жупљанин, осуђени на по 22 године затвора због злочина над Бошњацима и Хрватима.
У затвору у Данској је Радослав Брђанин, бивши председник Ратног председништва Аутономне регије Крајина, где издржава казну од 30 година затвора због злочина у северозападној Босни и Херцеговини 1992. године.
У Шпанији је казну одслужило пет осуђеника, док је у затвору у Португалији био Миле Мркшић, осуђен због злочина на пољопривредном добру Овчара код Вуковара (Хрватска) 1991. Он је умро 2015. године у затворској болници.
Пред Хашким трибуналом је за 24 године његовог постојања оптужено 161 лице, од којих је више од половине Срба. Када се саберу казне затвора, Србима је „припало” више од хиљаду година робије. Хаг је прогутао и многе српске главе – тамо је умро Слободан Милошевић, недочекавши крај процеса, у притворским јединицама умрла су још четири Србина, неки су преминули по разним казаматима.
М. Бозокин
