То није први пут да озлоглашене криминалаце одају жене, девојке, љубавнице...
Стручњаци кажу да, ма колико били брутални и сурови, и људи из криминалног миљеа су осетљиви на своју породицу. Особа за којом се трага, кад-тад се одлучи да ступи у контакт са женом, родитељима, браћом, сестрама…Управо због тога се породице прате да би довеле до жељене особе.
Тако је Марко Ђорђевић (33) прошле године лоциран захваљујући агентима специјалног европског тима ЕНФАСТ, сачињеног од агената из Италије, Србије, Словеније и Француске, који су реконструисали кретање његове породице.
Ђорђевић, који важи за човека блиског криминалном клану „Америка”, ухапшен је по црвеној међународној потерници Србије због убиства Луке Радуловића (37). Лисице су му стављене на руке у луксузној вили на канској обали у којој се одмарао с породицом: мајком, сестром, супругом и два мала детета.
Како су тада пренели медији, Ђорђевић је лоциран тако што је српски ЕНФАСТ тим активирао италијанске колеге, састављене од полицајаца, карабињера и финансијера Службе за међународну полицијску сарадњу Централне управе криминалистичке полиције, тако што су пратили сигнале кретања Ђорђевићеве породице, која је требало да се врати у Србију летом из Милана 23. августа. Истражни тим одмах је реконструисао кретање породице од 16. августа по доласку у Италију, на истом аеродрому у Милану.
Даљим праћењем утврђена је и њихова крајња дестинација – једно село поред Кана, које важи за једно од најмонденскијих, не само на Азурној обали већ у целој Француској.
Иако жестоки момци живе опасним животом, породица им, ипак, даје сигурност и осећања припадности. То је показало и филмско хапшење Луке Бојовића 9. фебруара 2012. године, када је шпанска полиција обелоданила да је до њега дошла тако што је пратила његову жену Барбару. Оперативци су открили да Барбара, заједно с њихово троје деце, живи у Валенсији, а након што су деца кренула у школу и Барбара отворила посластичарницу, европске безбедносне службе су посумњале да се и Лука крије негде у близини.
И сарадник Луке Бојовића Јовица Вукотић, за кога безбедносне службе тврде да с братом Игором и, сада покојним, пријатељем Игором Дедовићем, руководи „шкаљарским” кланом, пао је због жене.
Он је ухапшен 10. септембра 2018. године у турском летовалишту Анталија с фалсификованим македонским пасошем на име Георгије Андонов и депортован у Србију, а сада је у екстрадиционом притвору јер је Црна Гора тражила његово изручење због сумње да је покушао убиство чланова супарничког „кавачког” клана.
Наиме, полиција је знала да је његова слаба тачка, српска манекенка Дејана Живковић, која га је посећивала и док је робијао девет месеци у затвору у Спужу. Како су тада пренели медији, пратећи њу, истражитељи су лоцирали и Вукотића у изнајмљеној кући у области Лара, у летовалишту Анталија. Њих двоје су, пре него што су се сместили у турско летовалиште, заједно путовали по Европи.
Јован је ухапшен, како се наводи, када је с девојком отишао до једне продавнице. Манекенка Дејана Живковић присуствовала је Вукотићевом суђењу у Београду и том приликом рекла да му је невенчана супруга.
Удовица Цветка Симића, Ана, и кума Луке Бојовића освојила је срце Сретка Калинића. Због те љубавне везе, Сретко је убио њеног мужа Цветка. Он је буквално раскомадао његово тело и делове бацио у загребачко језеро Јарун 2010, а љубавна веза је откривена после хапшења Милоша Симовића у Загребу.
– Био је патолошки заљубљен у Ану. Били су у тајној вези, само је о њој причао. Желео је све што је Симићево, његов живот, његову жену и децу с њом. Калинић је на суђењу негирао везу с Аном, али је она то јавно признала на суђењу – рекао је тада Симовић.
И поједини чланови озлоглашеног „земунског” клана су откривени захваљујући женама.
Наиме, Дејан Миленковић Багзи откривен је у Грчкој 2004. године након што је полиција пратила телефонске разговоре с његовом супругом Јасном, а потом и њу саму. Она је, наводно, дошла у Грчку аутомобилом с грчким регистарским таблицама, којим је управљао један Грк из Солуна. Неколико дана је боравила у једном пансиону код града Катерина, а потом у кући једног Грка на полуострву Халкидики у делу где бораве српски туристи. Кућа је била под присмиотром, а Багзијева супруга није излазила из ње све до одласка из Грчке.
Полиција је и након њеног одласка држала Миленковића под присмотром. Како је тада саопштио шеф солунске полиције, Миленковић је ухваћен с пуном торбом новца и одеће, а код себе није имао лична документа, нити је био наоружан.
Још једног „земунца” су ухапсили на сличан начин. Наиме, Александар Симовић ухапшен је новембра 2006. године, након што је полиција је пратила његову супругу Зорану. Да имају контакт с породицом било је јасно оног тренутка када је Зорана одбила да иде на полиграф и тако докаже да се не виђа с мужем, односно да не зна где је.
Симовић је ухапшен у стану у Улици Милентија Поповића 35 на Новом Београду, а том приликом је приведена и његова супруга, која је у том тренутку била у стану, у којем су пронађени аутоматска пушка, пиштољ, две бомбе и фалсификована документа. Она је убрзо пуштена, док је он осуђен за злочине „земунаца”.
Н. С. Х.
