Годинама се истовремено у том периоду одбија бар половина молби, сазнаје “Дневник“ у новосадској Палати правде.
- У Вишем суду је у новембру прошле године одржано први пут рочиште за условни отпуст преко видео-линка, односно путем видео-конференцијске везе с Казнено-поправним заводом у Сремској Митровици - рекла је за „Дневник” портпарол Вишег суда Јелена Остојин. - Рочиштем је председавала судија Биљана Делић у судници Вишег суда, која је технички опремљена видео-конференцијском везом. Поред судског већа, у судници је био бранилац осуђеног и заменик вишег јавног тужиоца, а с друге стране у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици, у технички опремљеној просторији за аудио и видео снимање, био је осуђени с реализатором третмана
Председник новосадског Вишег суда Мирослав Алимпић истакао је да поменути Казнено-поправни завод већ више од две године има праксу да се рочишта за условни отпуст одражавају преко видео-линка са судовима у Сремској Митровици, а сада и с Вишим судом у Новом Саду.
- Ово је посебно значајно с обзиром на то да се највише осуђених особа по пресудама новосадског Вишег суда налази на издражавању казне затвора управо у тој установи - навео је председник суда Алимпић.
Он је указао да је основни значај саслушања путем видео-конференцијске везе обезбеђење комуникације с осуђенима смањивање непотребних трошкова њиховог довођења у суд, у ситуацији када присуство осуђених није обавезно. Рочишта преко наведеног видео-линка две установе за условни отпуст било је 76, од којих у овој години чак 65.
– Условни отпуст је институт који је регулисан како одредбама Кривичног законика у материјалном смислу, тако и процесно одредбама Законика о кривичном поступку. Сматрам да је тај институт недовољно заступљен у нашој стручној пракси и да га друге европске државе много више примењују него Република Србија, али, наравно, то је индивидуална ствар. Мислим да условни отпуст треба да буде заступљенији – навео је за наш лист новосадски адвокат Горан Карадаревић.
По његовим речима, када суд донесе пресуду и некога осуди на казну затвора, та мера се изриче у сврху специјалне и генералне превенције. То подразумева да тај учинилац више не понови кривично дело и да се превентивно утиче на друштво кроз смањење криминалитета. На колику год казну затвора да се учинилац осуди, то више нема никакве везе с тим како ће он касније због доброг владања бити условно отпуштен с издржавања казне.
– Условни отпуст је индивидуална ствар учиниоца који, уколико се на издржавању казне тако поправи да се може очекивати да на слободи неће вршити кривична дела, он тај условни отпуст треба и да добије – истиче Карадаревић.
По одредбама Кривичног законика, осуђени ће бити условно отпуштен с издржавања казне уколико је издржао две трећине казне затвора, ако се у току издржавања казне тако поправио да се може основано очекивати да ће се на слободи добро владати.
Процедура за добијање условног отпуста је таква да молбу подноси осуђени лично или преко браниоца оном суду који је судио за кривично дело за који се осуђени издржава казну. Конкретније, о условном отпусту одлучује ванпретресно веће, које ће претходно прибавити извештај о владању осуђеног од установе у којој је, као и став јавног тужиоца поводом поднете молбе.
Карадаревић појашњава да у пракси одлука о условном отпусту зависи највише од мишљења установе. Уколико установа да позитивно мишљење за осуђеног, у смислу његовог владања (да није чинио дисциплинске преступе, евентуално радно ангажовање и тако даље), постоји велика шанса да његова молба буде усвојена. У пракси се дешава да осуђеним лицима молба буде одбијена и поред позитивног мишљења установе, где се као евентуални разлози у образложењима одлука суда наводе да је он раније осуђиван и друго.
По његовом схватању, одлука о условном отпусту требало би да зависи искључиво од извештаја установе, јер се у том извештају наводи какво је било владање осуђеног, као и мишљење да ли му преосталу казну треба условити.
Наш саговорник истиче да право на условни отпуст имају и лица у такозваном кућном затвору. То се искључиво односи на ситуацију када је некоме изречена казна затвора која се извршава тако што осуђени неће напуштати просторије у којима станује.
Данас у многим европским земљама проценат условног отпуста осуђеника је од 50 до 70 одсто, док је у Србији око 15 процената.
М. Вујачић
