и осуђен на пет и по година затвора, преносе хрватски медији.
Председник судског већа Здравко Мајеровић казао је да је Мерчеп крив јер припаднике јединице над којом је имао фактичку команду није спречио у злочинима, дајући им тиме прећутно одобрење за недела и за време док није био на терену.
Мерчеп је прво оптуживан да је наређивао злочине, а прошле године оптужница је ублажена па је осуђен само због оптужбе да своје подређене није спречио у злочинима. У оптужници стоји и да припадници те јединице нису били подучени о својим обавезама које произлазе из норми међународног и хуманитарног ратног права, чиме им је Мерчеп „дао прећутно одобрење за такво поступање”.
И у ублаженој оптужници Тужилашто је остало при тврдњи да је знао за незаконита поступања јединице познате као „мерчеповци”, која је током рата била смештена у Пакрачкој Пољани и на Загребачком велесајму. „Мерчеповци” су наводно на кутинском, пакрачком и загребачком подручју незаконито ухапсили 52 особе, од којих су 43 убили, три се воде као нестале, а шест их је преживело мучења и злостављања.
У изреци пресуде судско веће је подробно навело појединости о присилном одвођењу и мучењу бројних цивила, али и описало ситуације у којима су жртвама пре тога одузимане вредности попут аутомобила или новца.
На суђењу Мерчепу испитани су бројни сведоци, од припадника тадашњег политичког и војног врха до припадника јединице. Сведочиле су и преживеле жртве злочина, које су описивали злостављања, међу осталим, и мучења заробљених струјом и ликвидације других затвореника.
Мерчеп је ухапшен крајем 2010, а суђење му је почело почетком 2012. На почетку суђења одбацио је кривицу за ратни злочин, а од почетка је негирао да је био надређен јединици која се називала његовим именом.
С. Х. Д.
Линта: Увреда за жртве
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је јуче срамотну пресуду којом је ратни помоћник хрватског министра унутрашњих послова Томислав Мерчеп осуђен на пет и по година затвора за ратни злочин над српским цивилима као понижавајућу.
Пресуда представља вређање жртава и њихових породица и ругање истини и правди. Та пресуда, сматра он, још је један доказ да је хрватско правосуђе етнички мотивисано и пристрасно и да крши међународне обавезе везано за кажњавање ратних злочина.
