У жалби тужилаштво тражи да се Станишић и Симатовић прогласе кривим и за удружени злочиначки подухват из оптужнице и да их жалбено веће Механизма осуди на доживотни затвор.
Жалба има укупно 680 страна, јер поред навода садржи и пратеће анексе са доказима.
Жалбе ће поднети и одбрана, пошто је недавно најавила да ће то учинити, а о њима ће одлучивати жалбено веће којим преседава председник Механизма за кривичне судове у Хагу Кармел Ађијус.
Симатовић и Станишић су проглашени кривим по свих пет тачака оптужнице као помагачи, али не и као учесници Удруженог злочиначког подухвата (УЗП), како је то тврдило тужилаштво.
Ово је друга првостепена пресуда, на коју њихова одбрана, која им је изричена након поновљеног суђења, јер је прва, којом су били ослобођени од свих оптужби, укинута по жалби тужиоца 2015. године.
Од изрицања казне обојица се налазе у притвору Механизма, мада су претходно у више наврата пуштани на привремену слободу.
Осуђени су јер су, према ставу првостепеног судског већа знали да су учесници у УЗП делили намеру да се са великих подручја у Хрватској и Босне и Херцеговине извршењем кривичних дела из оптужнице присилно и трајно уклони већина несрпског становништва.
У четири тачке Станишић и Симатовић се оптужницом терете за злочине против човечности: прогони, убиства, депортација и нехумана дела, а по једној тачки за кршења закона или обичаја ратовања - убиства.
Станишић је био начелник Службе државне безбедности (ДБ) МУП-а Републике Србије, а Симатовићлћ његов заменик.
Симатовић и Станишић су ухапшени 13. марта 2003. у Србији. Симатовић је пребачен у Хаг 30. маја, а Станишић 11. јуна 2003. године.
