Детаљно образлажући ставове тужилаштва, заменик тужиоца Миленко Мандић је оценио је да је овде реч о политичком убиству иза којег стоји тадашња власт.
Тужилац данас није преложио казне за оптужене због истека времена за ово суђење, већ ће учинити у наставку суђења, које је заказано за 24. јануар.
За убиство Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић и припадник тога центра Ратко Ромић, као и Мирослав Курак коме се због бекства суди у одсуству.
Заменик тужиоца је током детаљног излагања завршне речи, оценио да је убиству Ћурувије претходио његов сукоб са тадашњим председником СРЈ Слободаном Милошевићем и његовом супругом Мирјаном Марковић.
Мандић је навео да је тадашња власт у Ћурувији видела опасност за останак на челу државе, како због његових медијских иступа, тако и због политичког деловања.
Они су преко медија стварали амбијент да се Ћурувија представи као издајник који изазива и позива на бомбардовање Србије, оценио је заменик тужиоца.
Што се тиче кривице оптужених у овом случају, Мандић је оценио да је доказана њихова, те да су поступали као организована криминална група, која је осим Ћурувије намеравала да убије и друге противнике тадашњој власти.
Иако су се оптужени бранили да је Ћурувију Државна безбедност пратила да би документовала његове контакте, тужилац је устврдио да је то чињено - да би га убили.
Пред почетак завршне речи, председница судског већа судија Снежана Јовановић позвала је тужилаштво и одбрану да се изјасне да ли сумњају у непристрасност судског већа.
Обе стране су се на то питање изјасниле да нема сумње у пристрасност, те да би у супротном тражили изузеће већа.
Након што у јануару тужилаштво заврши излагање завршне речи, уследиће завршне речи одбране, односно бранилаца и окрвиљених, после чега ће суд заказати објављивање првостепене пресуде.
Током вишегодишењег доказног постука у овом процесу испитано је преко 100 сведока.
Некадашњи комадант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек је кључни сведок у овом поступку, јер је након његовог сведочења у Тужилаштву за организовани криминал, у јануару 2013. године покренута званична истрага, када су ухапшени Радоњић и Ромић.
Улемек међум није желео да сведочи пред судом, а као разлог је навео страх за своју безбедност и безбедност своје породице.
Он у најчувањијем затвору у земљи званом "Алкатраз" служи казну од 40 година затвора на коју је осуђен због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића, затим за дела која је починио као припадник "земунског клана", због убиства Ивана Стамболића и због четвороструког убиства на Ибарској магистрали.
Радомир Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.
Милан Радоњић и Ратко Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.
Радоњић и Марковић се терете за подстрекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.
Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.
Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".
Убијен је у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа".
