Било их је и десетак више у почетку покретања ових процеса., а лане је од марта поступало само двоје судија, који су прошле специјалистичку обуку за ову материју. У међувремену је још четворо делилаца правде поменутог одељења прошло обуку, па сада сви они поступају у овим поступцима.
По распореду суђења, велик је број ових предмета у јулу, али су они, за сада, затворени за јавност.
Како незванично сазнајемо, немали број учесника на рочиштима, која су набијена емоцијама, а неретко и потоцима суза, траже да представници јавности, односно новинари буду присутни у судницама. Има и поступака у којима су родитељи поднели одвојене захтеве за утврђивање чињеничног стања, па су они на крају спојени и завршили су на наведеној бројци с почетка текста. До сада је окончан један предмет.
- Та рочишта су у фази заказивања саслушања странака - каже за “Дневник” судија Посебног одељења Ана Стаменић. - Предлагачи углавном предлажу велик број сведока. Они доставе докуметацију којом располажу и коју су прикупили углавном током година. Иначе, у овим случајевима који се воде у целој Србији, а у Новом Саду за подручје Апелационог суда, нема двостраначког поступка. Присутни су предлагачи и њихови пуномоћници, који им и могу бити додељени ако их немају. И поред документације, Суд се ипак обраћа службама и организацијама за које сматра да би могле придонети утврђивању чињеница о статусу несталих беба.
Она наводи да да су странке у поменутим поступцима родитељи или, у случају њихове смрти, најужа родбина. Ради се о ванпарничном поступку, а не о кривичном. Ако се утврди чињеница о смрти, утврђује се где се тело налази, ако се то не може утврдити, онда се констатује да се то не може утврдити, ни статус смрти ни статус живота, на основу документације, доказа и исказа испитаних сведока.
До сад су салушавани само предлагачи, без сведока. Ради се о томе да родитељи први пут добијају прилику да их неки државни орган и Суд саслуша и да кажу на кога и шта сумњају. На пример, непоштовање протокола, завођење пацијента, издавање потврда о смрти, уписивања чињеница о смрти у локалним самоправама, грашкама полиције, неправовремним уписивањем података, местима сахрањивањима тела, кремирањима без сагласности родитеља.... До сад се о овој стресној теми расправљало на нивоу радних група, одбора, удружења, заштитника грађана...
- За највећи број предмета, можда и 99 одсто, ми засад немамо готова вештачења нити “сазреле предмете” за пресуђење. У три предмета, од наведених 99, пронађени су такозвани парафински калупи за ДНК анализе. У једном предмету је Биолошки факултет у Београду оценио да материјал није подобан за анализу - објашњава наша саговорница.
Она наводи да се најстарији предмет односи на дете рођено 1965. године, а да међу најмлађе предмет спада онај за несталу бебу из 2001. године.
- Суд може, у случају да је извршено кривично дело, без обзира на то што се овде ради о ванпарничном поступку, да састави кривичну пријаву и обавести Тужилаштво. Највећи број предлагача се већ раније и обратио, паралелно с овим поступцима, Тужилаштву и подносили кривичне пријаве, пре ступања на снагу новог закона, а односиле су се махом на отмице деце, али и друга кривична дела. Сад то може да се квалификује на други начин, као трајно дело отмице, за коју није наступила застара - наводи судија Ана Стаменић.
На крају, епилог у овим предметима може бити такав да Суд донесе три различита облика решења, да утврди чињенице о смрти и где се тело налази, да констатује да не може да утврди чињенице о смрти или да утврди да је дете живо и где се налази.
М. Вујачић
