У трогодишњем периоду, од 2016. до 2018. године, у Републици Србији је било 148 саобраћајних незгода са смртним последицама у којима су учествовали бициклисти и 4.620 саобраћајних незгода с учешћем бициклиста у којима је било повређених. У тим саобраћајним незгодама погинуло је 143 бициклиста, а повређен 4.561. Погинули бициклисти чине око девет одсто свих погинулих у саобраћајним незгодама у Републици Србији, док повређени бициклисти чине око осам процената свих повређених, предочавају у Агенцији за безбедност саобраћаја.
У просеку, годишње се у Србији региструје око 1.700 саобраћајних незгода у којима је један од учесника био бициклиста, што је готово пет процената свих саобраћајних незгода, додају у Агенцији.
Годишње у саобраћајним незгодама у просеку погине око 50 бициклиста и буде повређено око 1.500. У саобраћајним незгодама свако једанаесто погинуло лице и свако тринаесто повређено је бициклиста. Они чине око девет одсто од укупног броја погинулих и око осам одсто свих повређених у саобраћајним незгодама.
Бициклисти најчешће страдају у саобраћајним незгодама чији је други учесник био путнички аутомобил – 55 одсто, а затим у сударима с теретним возилима – 21 одсто.
Бициклисти су у око девет одсто саобраћајки смртно страдали тако што су били једини учесници и у чак 13 одсто није било другог учесника.
Када се посматра старосна структура погинулих и повређених бициклиста, у Агенцији за безбедност саобраћаја указују на то да се уочава да је највише и једних и других старости од 55 до 64 године. Повећано смртно страдање бициклиста у саобраћајним незгодама је карактеристично за старију популацију, односно лица стара од 55 до 84 године.
Готово половина погинулих бициклиста (47 одсто) има 65 година или више. Највише погинулих бициклиста су мушкарци, старости 55–64 године (20 одсто). Највише повређених бициклиста су такође мушкарци, стари од 55 до 74 године. Деца до 14 година чине готово три одсто погинулих бициклиста и око 13 одсто повређених.
Када се посматра структура погинулих бициклиста по полу, може се уочити да више страдају мушкарци – 89 одсто. Бициклисти такође више задобијају повреде у саобраћајним незгодама од бициклисткиња – њих око 63 одсто.
Саобраћајне незгоде с погинулим бициклистима се највише догађају у лето и јесен, односно у периоду године од јула до октобра. Август је месец када се догађа највише саобраћајних незгода с погинулим и повређеним бициклистима, наглашавају у Агенцији.
Највећи број саобраћајних незгода с повређеним бициклистима се догоди радним данима, а посебно петком. Саобраћајне незгоде с погинулим бициклистима се највише догађају петком и суботом.
Саобраћајне незгоде с настрадалим бициклистима најчешће се догађају током дела дана када је становништво радно активно, односно од седам часова до 20, док се саобраћајне незгоде с погинулим бициклистима догађају увече, у време смањене видљивости, од 17 часова до 19.
Саобраћајне незгоде с учешћем бициклиста више се догађају у насељу него ван: у просеку око 66 одсто саобраћајних незгода с погинулим бициклистима се догодило у насељу, а око 34 одсто ван њега.
Када су саобраћајне незгоде с повређеним бициклистима у питању, још је израженије страдање бициклиста у насељу (око 93 одсто, спрам око седам одсто ван насеља).
М. Бозокин
