Призивни суд сматра како је првостепени суд правилно и основано одбацио захтев осуђеника за обнову кривичног поступка, уз ваљано образложење да С. Р. у свом предлогу не износи нове чињенице нити подноси нове доказе који би били довољни да проузрокују ослобођење од оптужбе или осуди по блажем закону.
То се односи и на налаз болнице којим С. Р. покушава да оспори очинство над жртвом, истиче Апелациони суд, преноси Хина.
ВКС је прецизирао како је првостепени суд већ раније донео мериторну одбијајућу одлуку по таквом захтеву оптуженика која је потврђена одлуком вишег суда јер резултати биолошког вештачења потврђују да су Г. Р. и С. Р. родитељи злостављане ћерке с 99.9 посто вероватноће те да су с истим постотком вероватноће осуђеник и његова вишеструко силована ћерка родитељи једног детета.
Током доказног поступка утврђено је да је С. Р. своју ћерку почео злостављати док је она имала 12 година, што је наставио да чини идућих 16 година, а током којих ју је на силовао чак 1.550 пута.
Према писању медија, злостављана девојчица је с оцем злостављачем добила дете, а када је имала 15 година покушала је самоубиство. Осим ње, С. Р. злостављао је и своју супругу и петоро деце која су, како је речено током изрицања пресуде, свакодневно трпела његово вређања и физичка злостављања.
Осим због полног искоришћавања и злостављања деце, С. Р. је осуђен и за силовање супруге која је 1996. године са децом покушала да се одсели од насилника, али то јој није успело. Медији су известили да је злостављана супруга помоћ потражила у Центру за социјалну заштиту, где су јој рекли да "не желе да имају посла с тим лудаком".
Психијатријско вештачење показало је да је С. Р. урачунљива особа с поремећајем личности, а осим издржавања затворске казне, одређена му је и сигурносна мера психосоцијалног третмана. Такође је утврђено да током почињења свих кривичних дела није имао ни најмању грижу савести те да занемарује друштвене норме и не прихвата одговорност за своја дела.
