Пожар је први приметио унук првог комшије Милета Кресоје који је одмах обавестио Ватрогасну јединицу у Врбасу. У тренутку избијања пожара осмочлана породица Саше Белића била је у старом делу куће, како кажу – спремали су се да обележе Бадњи дан и Божић, али их је задесила трагична судбина.
– Радовали смо се, дечица највише, божићном празнику – прича Саша Белић, гледајући с неверицом у згариште. – Одједном, задихан, улетео је први комшија Миле Кресоја, вичући да нам гори кућа. У први мах помислио сам да је у питању шала, али кад сам кроз прозор наспрам дворишне сијалице видео густ дим, одмах смо истрчали у двориште. Деца, од којих је најмлађе старо четири године, уплашена су плакала и вриштала. Сви смо били избезумљени.
– Брзо су дотрчале и остале комшије и сви смо до доласка ватрогасаца из Врбаса гасили, али ватра се брзо распламсавала – прича Миле Кресоја.
У гашењу су предњачила двојица младића, браћа Јовица и Неша Шајин, који су се брзином вихора створили на крову куће бацајући цреп иако је ватра шикљала.
– Дотурили су нам црево с водом с комшијске чесме, прскали смо дрвене делове кровне конструкције, летве и рогове да бисмо пресекли напредовање ватре – кажу браћа Шајин. – Нисмо се уплашили, имали смо на уму само једно – да спасимо што више.
Ватрогасци из Врбаса су стигли за четрдесетак минута с три ватрогасна возила, али било је касно јер је ватра све уништила. Кров, сав намештај и гардероба су комплетно изгорели, ватрогасци су санирали само остатак згаришта.
Осмочлана породица Белић је сиромашна али узорна и вредна. Саша и његов син Митар раде све и свашта да би зарадили да прехране породицу. Сашина супруга је болесна, а недавно јој је урађена трансплатација бубрега који њено тело није прихватило, тако да мора редовно да иде на дијализу. Поменута трагедија јој је додатно погоршала здравствено стање.
– То је велика трагедија за моју породицу – каже Саша Белић. – Не знам шта је узрок пожара. Можда струјна инсталација или пећ за парно грејање. Пожар је кренуо од шупе, захватио шапурике и брзо букнуо. Све се одиграло за само десетак минута. Ватрогасци су стигли за четрдесетак минута, али све је већ било готово, изгорело, уништено. Штета је огромна, по личној процени – више од 20.000 евра. Не знам ни куд ћемо, ни шта ћемо, важно је да нико није страдао. Хвала дивним комшијама које су прискочиле у помоћ и спасле нам животе. Зима је и свака помоћ хуманих људи добре воље у било каквом облику би нам била од великог значаја.
На Бадњи дан група грађана Змајева се организовала и на тај велики хришћански дан помагали породици Белић да што пре оспособи стари, спасени део куће да би могли бар у једној соби и уз помоћ хуманих људи, некако да презиме до пролећа, а онда ће, како рекоше, покушати да обнове кућу. Та група грађана почела је да сакупља и новац за прву помоћ Белићима, а очекују да ће им се и остали суграђани придружити.
Породицу Белић су посетили и чланови руководства змајевачке месне заједнице, који су том приликом обећали да ће пружити максималну помоћ, као и да ће упутити и захтев руководству врбаске општине да и они помогну и ублаже трагедију породице Белић.
Л. Киш
