Током пролећних и летњих месеци страда највећи број возача двоточкаша који су, по статистичким подацима, најрањивији учесници у саобраћају поред пешака и чине готово половину погинулих лица.
Док се подаци за прошлу годину још обрађују, према извештају Агенције за безбедност саобраћаја у 2020. години погинула су 52 мотоциклиста, што је мањи број у односу на 2009. годину, која је означена као „тамна година”, у којој је број погинулих мотоциклиста био чак око 120. У категорији моторизованих двоточкаша међу настрадалима најзаступљеније су старосне групе од 35 до 44 година и од 25 до 34.
Статистика показује да возачи скутера или мотора у Србији имају 250 пута већу могућност за погибију него да исто превозно средство возе у Европској унији јер је возачка култура у Србији далеко испод стандарда.
Најчешћи узрок саобраћајних незгода у којима учествују мотоциклисти је неуступање првенства пролаза мотоциклисти приликом бочног укључивања на пут с првенством пролаза.
На повећан број незгода у којима страдају мотоциклисти утиче и неприлагођена брзина, претицање, нерашчишћени путеви, неодговарајућа опрема, алкохол, али и слаба едукација возача.
У већини случајева долази до судара између возача аутомобила и мотоциклиста јер велики број возача превиди мотоциклисте или их једноставно не виде.
С друге стране, мотоциклисти морају да буду свесни тога да остали учесници у саобраћају не очекују знатно брже кретање него што је дозвољено на одређеном делу пута или насељу. Такође, морају себе да максимално заштите, односно да носе кацигу, да је закопчају и да носе заштитну опрему. Међу значајним ризицима је и претицање с десне стране, као и провлачење између колона возила, такозвана цик-цак вожња.
Такође, веома значајан фактор ризика је и сам пут, нарочито после зиме јер је велики број рупа и неравнина на асфалту, као и прашине, тако да је овај део године веома ризичан за мотоциклисте.
Шанса да се мотоциклисти повреде у саобраћају је 45 пута већа него за возача аутомобила, тако да обавезно морају да прате ситуацију око себе. Понекад возачи аутомобила не пазе на моторе, разговарају телефоном, причају са саговорницима или једноставно не гледају у ретровизор. То су њихове грешке на које возачи мотоцикала морају да буду спремни.
По речима стручњака, мотоциклисти треба да воде рачуна о брзини јер је брзина један од најчешћих фактора страдања, треба да буду уочљиви јер други учесници у саобраћају често имају проблем да их правовремено уоче и реагују, предње светло треба да буде стално укључено, а заштитна опрема и мотоцикл што уочљивијих боја, са што више рефлектујућих материјала. Такође, мотоциклисти треба да носе хомологовану, прописно закопчану кацигу, имају обучене дуге рукаве и ногавице, а пожељни су и додатни штитници за врат, кичму, руке и ноге.
Возачи и путници двоточкаша су једна од најрањивијих категорија учесника у саобраћају, а спровођење стручне, теоријске и практичне едукације и обуке у области безбедности саобраћаја доприноси значајном смањењу страдања у саобраћајним незгодама с учешћем возача мотоцикла и мопеда, односно укупног број страдалих у саобраћајним незгодама.
Саобраћајна полиција свакодневно апелује на возаче да обрате максималну пажњу и возе у складу с прописима, поготово јер се током летњих месеци дешава највише удеса.
Д. Николић
