Павловић је рекла да је неминовно да се "оно што носи Живојин Павловић са својом литературом и филмским рукописом препознаје у Ненадовом филму".
"Рекла сам Ненаду: ''Јапанска естетика коју ти волиш биће у складу са прљавштином Живојина Павловића, и маргином на којој живе људи из његових романа", реклла је глумица.
За Павловић најзахтевније у грађењу лика било то што говори аутентичним наречјем из Тимочке и Неготинске крајине, "који је мало естетизован и испеглан јер би био можда неразумљив".
Према њеним речима, лик ког игра доноси одређене информације, а "као у сваком правом, добром трилеру, кад успутни лик нешто изговори после се испостави да је јако важно".
Упитана колико гледаоци могу разумети радњу "Трага дивљачи" смештену у социјалистичку Југославију 1979. године, Павловић је рекла да "ако буду упоредили са данашњицом биће има све јасно".
Павловић је подсетила да су тада жене носиле натапиране фризуре, обојене косе и лажне минђуше, све је било у шарнеим бојама, а мушкарци су носили панталоне звонаре, бркови су били популарни, били су невиђени шмекери, и "све је деловало као лагано дружење и зезање, а иза се крије дно дна".
"Данас имате утисак да живите у некој велелепној метрополи где су сви богати и добро се проводе, а чим зађете иза ћошка сачека вас друга, сурова стварност", оценила је Павловић.
Према њеним речима, данас није лако снимити филм какав је "Траг дивљачи" на коме се "доста времена провело бавећи се детаљима, нивоима, дубинама".
"Данас се доста у кинематографији калкулише. Сад је питање да ли ће се људи врати свом филмском укусу. Да ли ће подлећи мишљењу масе и продукту који је само доборо рекламиран или ће ипак изаћи да одгледају добар филм", рекла је Павловић.
