Како су, наиме, саопштили продуценти и дистрибутер МегаКом филм, једина негативна критика до сада долази из пера Џеја Вајсберга који пише за угледни филмски магазин “Варајати”, а чији аргументи не представљају филмску критику, већ политички памфет.
Критика коју је Вејсберг написао назива овај пројекат „филмом о холокаусту са сумњивим намерама“ а кандидовање за Оскара "танко прикривеном пропагандом", која „цинично користи Холокауст да прогура забрињавајући националистички план“.
Продукција “Даре” истиче да овај амерички филмски критичар који од 2003. године пише за тај култни часопис у свом досадашњем раду никада није написао критику за неки српски филм, док готово редовно износи позитивне критике о босанским и хрватским остварењима.
Према његовим речима, употреба Јасеновца од стране српских националиста претвара филм у пропаганду.
Вајсберг се између осталог пита и није ли давно прошло време да се искрено разговара о томе зашто постоји толико филмова о холокаусту.
Неупитно се неки суочавају са изазовом који им налаже наредба никад не заборави, али превише их постоји јер тржиште је доказало да се холокауст продаје, сматра филмски критичар.
Из дирекције филма наводе да његова критика потпуно разоткрива намере самог Вајсебрга да умањи и релативизује страдање и геноцид који су се десили у Јасеновцу.
Вајсберг је, иначе, познат по јавним Мастерклас радионицама за младе хрватске филмске критичаре, а продукција филма "Дара из Јасеновца" истиче да критичар "пише тако да умањујући страдање, број жртава и почињене злочине од стране Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, ипак признаје у својој критици да је неспорно комплекс Јасеновца био на гласу међу логорима смрти по окрутности својих заповедника и њихових подређених.
Остали амерички медији истичу да и даље постоје снажне и дирљиве приче о Холокаусту које до сада нису испричане.
О филму као снажном подсетнику на способност човечанства за несагледива злодела пише магазин “Кеитх анд тхе Мовиес” наводећи да је „Дара из Јасеновца“ српска историјска драма која приповеда јединствену причу Холокауста.
Концентрисана је на геноцид над Србима у Независној држави Хрватској током ''40-их година. Његов главни фокус је на Јасеновцу, ланцу најозлоглашенијих хрватских концентрационих логора које су неки историчари назвали Балканским Аушвицом.
Шокантно је да је њихова неизрециво брутална репутација била таква да су чак и нацисти били застрашени њиховим дивљањем, пише угледни магазин.
Продукција пружа на увид и цитат у којем се наводи: "Редитељ Предраг Антонијевић и сценаристкиња Наташа Дракулић откривају страхоте Јасеновца, не дозвољавајући да се из перспективе девојчице умањи његов обим деловања. Постоје тренуци када се прича повуче од Даре како би нас дубље уронила у нехуманост кампа и открила обим његовог деловања и нагласила садистичко деловање оних који га воде".
Лист “Drop the Spotlight ” од могућих 10 даје филму највишу оцену.
Овај филм је веома моћан у приповедању приче која мора да се чује. О страхотама концентрационог логора едуковаће вас очима 10-годишње девојчице. Овим филмом отварамо очи јер нам пружа још један поглед на готово заборављену историју. Ово је продукција високе класе која гледаоцима пружа увид у то како је ова прича настала. Ово је једини концентрациони логор који нису водили Немци што даје увид колико је мржње било од стране других група, наводи лист.
Магазин “Big Apple Review” пише да је редитељ Антонијевић јединствен по начину приказивања концентрационих логора НДХ.
Филм се заснива на истинитим догађајима, персонализује се прича фокусирајући се делимично на Дару у њеном дебитантском наступу као 10-годишњакиње, одлучне не само да преживи терор концентрационог логора, већ и да се ни на тренутак не одвоји од њеног малог брата Буде Илића, наводи Big Apple Reviews.
