Или, шта би од свега тога могло бити занимљиво, баш на великом, биоскопском платну као висококалорична храна за очи и онај део мозга склон забави скројеној по високим, а широко прихваћеним стандардима?
Верујемо за многе незаобилазан биће филм „Дина“ Денија Вилнева (Долазак/ Arrival) који се после ове успеле и лепо прихваћен екранизације СФ приче Теда Ченга, упустио и у амбициозно филмско оживљавање популарног СФ романа Френка Херберта. На њему се претходно 1984, уз одмагање продуцената, оклизнуо Дејвид Линч, који упркос ауторском приступу није одмакао од маштовитог, али недовољно убедљивог, за фанове писаног оригинала чак увредљиво разочаравајућег трансфера. Дакле улог је велик, колика су и ововремена очекивања, јер Вилнев, уз сав свој таленат и оригиналност, није од оних који пропуштају указане им прилике.
Незабоилазна је и нова бондијада „No Time to Die“ с Данијелом Крејгом још једном у главној улози агета 007. И, ма колико деловало да вечита серија о специјалцу у служби њеног величанства живи захваљујући инерцији бренда давно створеног, и мање- више успешно одржаваног протеклих деценија, делује да још има простора за релативне помаке у скучном и наизглед потрошеном оквиру и од многих других коришћеној формули: спектакуларна акција, нешто гламурозног стила и шпијунско заверенички заплет. Тек, серијал се одржао захваљујући и бројним глумачким реинкарнацијама главног лика али и ангажовањем опробаних или обећавајућих редитеља. На потезу је Кери Џоџи Фукунага, познатом по успелом и виско цењеном тв серијалу „Прави детектив“. Тако у најновијим Бонду треба очекивати не само „већ виђено“ него и нешто од Фукунагиног оригиналног, мрачнијег приступа, евидентног и у последњих неколико наставака, изгледа, вечите франшизе. Овога пута Џејмс Бонд ће покушати да оде у пензију – пошто је службу напустио и предао се мирном животу на Јамајци, али, једном агент од акције остаје заувек агент од акције.
„The King ’s Man“, у режији Метју Вона требало би да нас, у трећем делу серијала инспирисаног Марвеловим стрипом, насмеје држећи се колико измаштане толико и озбиљне и актуелне теме. Биће то прилика да проверимо колико може бити функционална једна акциона комедија као коментар онога што нам се већ делом дешава у стварности. Реч је о причи у којој заверу против човечанства скују сви најгори тирани који су икада постојали на свету удружени са најопакијим злочиначким умовима. Да међународно организовани ВИП криминал не победи побринуће се усамљени појединац. Звучи ли вама прича познато? А исход, па видећемо.
И у случају несумњиво високооктанског „Top Gun: Maverick“, који потписује Џозеф Косински, познат по акционој авантури у замишљеном дигиталном простору „Tron: Legacy“, продуценти су рачунали на генерацијско предзнање али и носталгију старијих гледалаца. Они се још сећају, првенца „Top Gun“ (1986) у режији Тонија Скота, мајстора акционих филмова нешто веће интелектуалне и емотивне густине. Наравно, многи се сећају и Тома Круза као Маверика, својеглавог отпадника на елитној пилотској академији и његове и драме његових пајташа. Шта је од тога свега после толико времена остало и шта се свему томе може додати, заправо нико нема појма. Заплет је још строго чувана тајна, па можемо само да замишљамо шта ће се у филму дешавати. Једно је сигурно, ужитак у још невиђеном визуелном приказу летачких вештина је загарантован. Само да се у томе и не претера!
„The Franch Dispatche“, редитеља Веса Андерсона ако је по најавама, биће још једна романтична комедија, а на његов очеравајуће уврнут начин. Сетимо се само „The Royal Tanenebaums“, „The Life Aquatic With Stve Zisoou“ или „Moonrise Kingdom“, да не набрајамо баш све. Необичне приче, ослобођене ововремене напетости, инвентивно стилизоване и маштовите, карактерише оно најбоље од Андерсона. Надајмо се да ће пуно од свега тог доброг, не само поновити, и овога пута.
Нешто од ненедостајућег нам људског мрака, баш да не буде све ружичасто, побринуо се редитељ Антонио Кампос, запажен по серији „The Sinners“ у којој се озбиљно бавио баш мрачним странама људске природе и понашања, понекад прелазећи из сурових драма на поље хорора. Изгледа да његов филм „The Devil All the Time“ потврђује те претходне аспирације бављења тамном страном људског ума. У њега је населио низ, колико уверљивих толико и бизарних ликова опхрваних својим девијацијама. Њихове приче смештене су у јужни Охајо, у временском распону од краја Другог светског рата до шездесетих година прошлог века.
За душу лековита Земекисова прича
Квалитетну разбибригу могао би да нам понуди и стари знанац и зналац баш таквих филмских ствари Робер Земекис (серијал „Повратак у Будућност“, „Ко је сместио Зеки Роџеру“, „Форест Гамп“). У 2020. години биће то „The Witches“ по роману Роналда Дала. Како је најављују, ова црнохуморна али и за душу лековита прича говори о седмогодишњем дечаку који живи са баком. Њих двоје долазе у ситуацију да имају посла са правом вештицом. Хајде да видимо филмску магију на делу, што у данашње време баш и није лако у свеколикој понуди филмских (не)обичности.
Мада већ неко време није направио нешто што би одскочило од просечног, редитеља Гаја Ричија не би требало још послати на сметлиште филмске историје. Потписник остварења као што су „Две чађаве двоцевке“, „Снеч“ и „Рокенрол“, у своје најбоље филмове, на задовољство и пробирљивијих гледалаца, уткао је пуно од рок ритма и сензбилитета. „The Gentleman“ ће нам по штурим најавама, понудити још једну причу из криминалног миљеа. У једној реченици: у овом акционом трилеру, надајмо се и са нешто хумора, британски нарко бос покушава своју империју да прода америчким милијардерима...
Доктор који открије да може да разговара са животињама, може бити само доктор Дулитл. То је онај познати лик из истоименог литерарног класика за децу Хјуа Лофтинга, сада у новом филмском паковању оскаровца Стивена Гејгена (адаптирани сценарио Traffic, 2000), добро нам знаног и по остварењу „Сириана“.
Биће занимљиво видети како се овај вредан и талентован филмаyија после жестоких трилера, на исто тако жестоке стварносне теме, снашао на пољу дечијег/породичног филма, у сфери чисте маште и окрепљујуће хуморне забаве. Верујемо да професионалац оваквог калибра ништа није препустио случају. Наш избор је и „Тенет“, акциони СФ трилер чија се прича врти око међународне шпијунаже, путовања кроз време и еволуције. Сам заплет је непознат, али зна се да сценарио и режију потписује Кристофер Нолан, још један мајстор свог заната. С обзиром да у каријери и сценаристе и редитеља готово да нема ни један промашај, пуно се очекује и од овог његовог филма. Предосећај је да ће то бити нешто заиста добро и необично.
За крај овог избора онога што би могло да ваља у 2020. биоскопској филмској години, а када је Холивуд у питању, оставили смо и један мјузикл. „West Side Story“ (Прича за западне стране) је адаптација чувеног мјузикла из 1957, а за оне који га никада нису видели, његова прича се бави забрањеном љубави и ривалством две уличне банде различитог етничког порекла. Довољно је рећи да режију овога пута потписује Стивен Спилберг. Биће то његов први мјузикл у богатој и дугој каријери.
Владимир Црњански
