"Ђорђо Сладоје, као и његов знаменити претходник, књижевност доживљава као суштинску посвећеност својој култури и српском народу, који у својим књигама пише о његовим величанственим узлетима, али и трагичним удесима и ожиљцима савременог доба", наведено је у образложењу одлуке жирија Кочићеве награде, уз подсећање да је Сладоје за свој књижевни ангажман већ добио низ признања, попут Вукове награде, Његошеве, Змајеве, Дучићеве, Дисове и Шантићеве, те Жичке хрисовуље.
Осим романа у стиховима "Модре жилице" и књиге прича "Доживљаји лирског торбара", Сладоје је аутор бројних књига песама, међу којим су: "Дневник несанице", "Велики пост", "Свакодневни уторник", "Трепетник", "Плач Светог Саве", "Петозарни мученици", "Далеко је Хиландар", "Огледалце српско", "Мала васкрсења", "Манастирски баштован", "Златне олупине", "Силазак у самоћу", "Певач у магли", "Занатски дом" и "Димни знаци".
"Такав опус представља аутора као тренутно најзначајнијег представника стражиловске лирске нити, поету свестраног осјећања традиције и препознатљиве душевности. Сладоје је истовремено пјесник најкомплекснијег, али и најнепосреднијег лирског израза православне духовности", пише у образложењу одлуке жирија, уз оцену да је Сладојева поезија редак и драгоцен спој песништва високе културе, племените осјећајности и изразите националне свијести, као израза завјетног памћења упркос времену солипсизма и дезинтеграције.
М. С.
