Жером Ферари је француски писац и преводилац, рођен 1968. године.
Неколико година је живео на Корзици, а предавао је филозофију у неколико интернационалних школа у Алжиру.
Његов роман "Беседа о паду Рима" освојио је 2012. највеће признање за књижевност у Француској - Награду Гонкур.
У том роману, баш као и у књизи "Принцип" Ферари спаја историју и филозофију као научне дициплине, али и као луде авантуре за читаоце.
Главни јунак романа "Принцип" је немачки физичар и нобеловац Вернер Хајзенберг, који је поставио принципе кванте механике, али се у време успона нацистичког режима није супротставио Хитлеровој страховлади.
Ферари специјално за Танјуг каже да да су физичари са почетка 20. века изузетни књижевни јунаци.
Сва истраживања са атомом од 1900 - 1945. године су изузетна књижевна грађа. Својеврсна интелектуална драма око истраживања атома довела је до светске трагедиије коју је произвела атомска бомба, казао је Ферари.
О својеврсном суноврату културних и филозофских вредности у Европи која је оптерећена бруталним ратом у Украјни, француски писац каже да велики број људи има илузију да уметност и лилитература може учинити нешто велико у спречавању великих конфликта.
Ратови су константа људског трајања и човечанство не може да се одбрани од те закономерности, поручује Ферари.
Нарастајућу и све агресивнију дигиталну револуцију која нуди све више екрана са све живописнијим сензацијама, Ферари види као непремостиву препреку за "конзумацију" књижевности у будућности.
Књижевност захтева посвећеност и време... Промишљање и машту. Дигитална револуција нам нуди површну размену мисли кроз инстант писменост која доминира млађим генерацијама. Све је мање плурализма и истинских дебата у друштвима које за себе тврде да су демократска, каже Ферари.
Према његовим речима све је више функционално неписмених у 21. веку у јеку дигиталне револуције.
”То је глобални парадокс. Моји студенти имају проблем са концентрацијом и пажњом, ако анализирамо дужи текст. Развој интернета је учинио комуникацију бржом али веома површном. Нисам сигуран да нам је дигитална револуција доноси добро."
За њега нема дилеме да је Француска изгубила место које имала у светској књижевности пре 100 година.
Француска је остала оаза за преводиоце јер се ту још увек могу наћи изузетни романи у преводу. Француска култура је остала место где се уочавају разноликости у дару и концепту, али што се тиче саме продукције, аутори све више губе идеје, казао је Ферари.
Како каже посебно цени дела Иву Андрића и Милоша Црњанског.
Читао сам роман "На Дрини ћуприја" Иве Андрића и неколико дела Милоша Црњанског. Недавно сам читао и књигу једносг савременог српског писца чијег имена не могу сада да се сетим, али то је била одлична књижевност, казао је Ферари.
