Рад на овом перформансу су започеле у августу, а премијеру планирају 13. децембра у Новом Саду. Припремале су га досад на више места, и радни простори за то су им били и књижара “Булевар букс”, Галерија Матице српске и КС “Свилара”, а припреме су текле и код куће. Овај пројекат спроводи Платформа за савремену уметност и културу "Практикабл", а подржала га је Управа за културу града Новог Сада.
Сам наслов сугерише социјални контекст, можда дотиче идеологију и питања полних разлика, односно места и положаја полова у друштву. О чему се заправо ради у овом перформансу, питали смо наше саговорнице Дуњу Црњански и Фросину Димовску.
У овом перформансу разматрамо друштвену стварност и проблематику рада у култури и образовању, у Србији данас. Значај овог пројекта видимо у отварању дијалога са публиком/широм јавношћу о питањима која су важна за раднике у култури и просвети (као и за младе који са њима долазе у контакт) и која утичу на систем вредности у нашем друштву у целини. Бавимо се значајем који култура, уметност и образовање, па и рад, имају у нашем друштву данас (нарочито међу младима); прекарном позицијом радника (посебно у односу на рад у култури и уметности) и такозваним нематеријалним радом, као и радом и стварањем у институцијама и ван њих; дометом утицаја наставе и наставника на младе и многим другим питањима у вези с радом у просвети и култури, наводе Дуња Црњански и Фросина Димовска.
По речима Дуње Црњански, у перформансу ће говорити о радницима и радницама, али будући да су све четири ауторке жене, и говоре из сасвим личне перспективе, присутна ће бити и тема положаја жена у друштву и просвети, на различитим позицијама.
До идеје за бављење овом темом дошле смо некако спонтано, желеле смо заједно да радимо, а пошто се све бавимо (или смо се бавиле) просветом, и све смо уметнице, и пријатељице, тема се некако природно формулисала. Током свог рада у школи, повремено сам писала и компоновала песме на тему просвете и слала их остатку екипе, без намере да нешто са њима радимо, али су нас и оне подстакле да размишљамо на заједничку тему и користићемо их у перформансу, каже Дуња Црњански.
Ситуација у којој више аутора заједно ствара може да буде и компликовано, и инспиративно, као и једно и друго истовремено.
Колективно ауторство је нешто што нам веома прија и у чему уживамо! Идеја је била да радимо нешто што нас заиста занима и забавља, да разложимо сопствене фрустрације и пружимо подршку једна другој! Већ неко време желеле смо да сарађујемо у овом саставу, а сада се коначно то и реализује. Перформанс настаје у растерећеној атмосфери, пуно разговарамо о нашим животним искуствима у овом пољу, међусобно се допуњујемо и све се ангажујемо у писању текста, истраживању и осмишљавању. Планирамо да направимо дело које ће бити „лако преносиво“ и што ће моћи да се изводи дословно свуда, да буде јасно, занимљиво и разумљиво за широку публику, објашњава Дуња Црњански.
Поред драматуршкиње Миње Богавац, остале три ауторке припадају свету музике, као Дуња Црњански, и балета, као Фросина Димовска и Иста Степанов. Колико ће то утицати на форму ове представе, одговарају наше саговорнице.
"Место добре раднице" замишљамо као перформанс са елементима кабареа, предавања и трибине. Иницијална ситуација може да подсећа на састанак групе за самопомоћ четири жене, које повезује радно искуство у уметности, култури и просвети. Атмосфера перформанса би могла бити горко-слатка, често иронична и повремено крајње потресна, указују Фросина Димовска и Дуња Црњански.
Н. П-ј.
