Поред Новосађана и гостију нашег града, за Калеидоскоп културе и његове програме и уметници имају само речи хвале.
Изазови и смернице за нове генерације
Новосадски Калеидоскоп културе успео је да направи преседан када је архитектура као уметност у питању, окупивши готово 2.000 људи на предавањима чувеног архитекте Алехандра Аравене, који је сада први пут био у овом делу Европе. Његов долазак изазвао је велико интересовање публике, не само у Србији, већ и у региону, због чега су била обезбеђена два термина његових предавања, 3. и 5. октобра.
- Архитектура има низ начина на који је могуће да се практикујете - рекао је Аравена. - Неки од њих су више уметнички, неки су више научни. Још не бих сматрао нашу праксу уметничком у конвенционалнијем смислу те речи. Оно чему смо све више сведоци, јесте да се изазови са којима се суочавамо морају решавати без довољно информација. Без довољно сигурности. Дакле, уметничка димензија више од естетике је капацитет, те области знања, односно уметности, да може да крене напред са само делимичним информацијама. И то, рекао бих, може дати траг за један од најтежих изазова са којима данас живимо у нашим друштвима.
Недеља посвећена архитектури завршена је отварањем изложбе „Кухиње (Фрагменти) – цртице из историје и популарне културе“, Друштва архитеката Војводине, која из аспекта кухиња, приказује социјалне, економске и друге факторе који су утицали на архитектуру.
- Архитектура је једина дисциплина која је и уметност и наука. Нама је увек драго када кроз било коју од те две буде приказана, а најбоље је кад је кроз обе заједно. Поздрављамо где се архитектура помиње као уметност у оквиру Калеидоскопа културе, али сматрам да је архитектура и уметност и наука у исто време - истакао је архитекта Илија Губић, један од аутора изложбе „Кухиње (Фрагменти) – цртице из историје и популарне културе“.
Архитекта Бранислав Митровић, редовни члан Српске академије наука и уметности, је 7. октобра у Новом Саду са грађанима обишао два стамбена објекта која је пројектовао пре више од три деценије, а затим су прошли кроз Лимане до Дистрикта где је и отворена изложба „Кухиње (Фрагменти) – цртице из историје и популарне културе“.
- У једном друштву у ком је архитектура апсолутно на маргини догађаја чини ми се да су овакви догађаји веома драгоцени и ја то посматрам не само као однос архитектуре и културе, јер је он неспоран, него као однос друштва и политике према архитектури - рекао је академик Бранислав Митровић, уочи отварања изложбе на овогодишњем Калеидоскопу културе. - То је комплекс проблема са којима се ми сусрећемо, који ће тек бити тема младима у времену које долази. Ако ми сада зацртамо пут који не ваља, онда ће тај пут да буде тежак и турбулентан за све оне младе генерације које долазе. Ту сам веома осетљив, јер знам кроз шта сам ја пролазио као архитекта, шта сам доживео на том путу и апсолутно сам свестан шта чека младе генерације. Питање је у којој мери и на који начин смо ми као друштво припремили добар оквир и добар контекст за архитектуру у будућности и нове генерације које долазе.
Одржавање програма у Дистрикту је одлична и храбра идеја
Дистрикт је ове године главна локација на којој се одржавају програми Калеидоскопа културе. Многи сматрају какоје похвално што се Дистрикт активно користи као место одржавања културних догађаја иако обнова одређених објекта у Дистрикту још увек није готова.
- Изузетно је храбо и одлична је идеја да се програми данас дешавају, док је Дистрикт идаље једно велико градилиште - рекао је архитекта Илија Губић. - То је одлично и на овај начин дајемо пример грађанима или некакав увид у то шта ће се све дешавати у будућности, када у једном моменту Дистрикт буде заокружен у том неком грађевинском смислу. Сви волимо да долазимо овде, обилазимо изложбе, неке се некад дешавају и паралелно, па тако посетиоци могу одређени део дана да проведу у Дистрикту и стварно честитам свима који су на томе радили.
- Сматрам да је трансформација Дистрикта нешто неопходно, потребно, драгоцено. То је фантастично, јер ту се преклапају све те нити културе наших живота и кад је архитектура у томе, онда је то сјајно - рекао је архитекта Бранислав Митровић.
Добитник Прицкерове награде, која је пандан Нобеловој награди у архитектури, Алехандро Аравена, први пут је посетио Нови Сад и своје предавање одржао у Дистрикту.
- Овде има много занимљивих ствари - рекао је Алехандро Аравена. - Пре свега, локација. Близу смо реке, јавних простора. Градови се мере на основу тога шта можете у њима урадити без надокнаде. Градови су зато ефикасни у изједначавању неједнакости. Можете побољшати квалитет живота уколико идентификујете стратешке пројекте, инфраструктурне пројекте или објекте где људи могу искусити боље услове за живот на дневном нивоу. Јавни простор, географија или институције културе су део тога. Са друге стране, ово су старе напуштене грађевине, али имају доста енергије. Чак и из угла одрживости, задржати ту енергију, тај идентитет, јер време не можемо купити, јер то све допуњује карактер самог простора. На крају, с обзиром да је простор повезан с културом и уметношћу, може понудити друштву наратив који омогућава да имамо заједнички систем вредности који нам омогућава да живимо заједно.
Он је додао да када је много сила у сукобу, култура је та која може да створи алтернативни наратив заједничког добра.
- Нисам експерт, али један од пројеката који ћу показати је наш пројекат у Катару који представља трансформацију старе луке у музеј. У питању је град који је раније био затворен, индустријски, а сада, како се отвара према мору дозвољава граду да то море додирне. У вашем случају, то је река. Чини ми се да многи деле те исте циљеве и намере, и да друштва све више покушавају да искористе те заједничке предности - предочио је Алехандро Аравена.
Улаз на програме Калеидоскопа културе је бесплатан.
Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка.
А. Брзак
