У свом интензивном бављењу таписеријама, почев од 1962. године, када овај медиј постаје доминантан облик изражавања у њеном раду, уметница је прошла кроз више стваралачких фаза. док дела настала на почетку опуса имају изразито примарни карактер, током времена, она постепено нарастају у просторне облике у потпуности способне да функционишу у простору, односно да, у садејству простора и облика, формирају увек нову композициону целину.
Тиме је, како то примећује Мирослав Гашпаровић, дугогодишњи управник загребачког Музеја за умјетност и обрт, у предговору писаном за њену ретроспективну изложбу, „извршена генеза из примарних облика ткања у савремено конципиран вид ликовног изражавања, заснован на свим принципима савременог поимања уметности”. „Својим непосредним деловањем у пољу таписерија Јагода Буић је ослободила таписерију њене традиционалне улоге подређене или пратеће ликовне дисциплине, доделивши јој самосталност и аутентичност посебног уметничког медија”... То радикално другачије схватање таписерије, које с једне стране синтетизује „традицију амбијента из кога потиче” и са друге „радикализам и есенцијализам савременог сензибилитета”, прихваћено је и на међународној уметничкој сцени, посебно након Бијенала у Сао Паулу 1967, где је Јагода Буић препозната као један од најзначајнијих аутора на изложби.
Јагода Бујић преминула је у Венецији 17. октобра 2022. „Жар-птицу”, последње њено изведено дело, рађено је у Атељеу 61 годину дана пред ауторкину смрт, по њеној наруџби, а за потребе колекционара из Лондона.
Јагода Бујић рођена је у Сплиту. Матурирала је 1949. и исте године урадила прве нацрте костима за ХНК у Сплиту. Уписала је Академију за примијењену умјетност у Загребу, а студије костимографије и сценографије наставила је 1952. у Риму и Венецији, да би дипломирала у Бечу 1954. на Академији примењених уметности. По повратку у Југославију интензивно ради и као позоришни сценограф и костимограф, а важан траг оставила је и на филму и телевизијским продукцијама. Ипак, таписерија остаје најзначајније подручје њеног деловања.
На изложби у Музеју савремене уметности, поред “Таписеријe V” из Националне збирке таписерија А61 и радова који се чувају у МСУБ, биће приказани и њени радови - готове таписерије и картони – настали у периоду од 1962. до 1977. који су за ову прилику позајмљени из збирке Музеја примењене уметности, уметничке колекције Палате Србије, уметничке колекције фирме Интернационал ЦГ у стечају, збирке Музеја Града Београда, колекције галерије Хаос, као и из више приватних колекција у Београду. Кустоскиња изложбе, која ће бити отворена до 26. фебруара 2024, је Светлана Митић.
М. Стајић
