Овај комад је део Бокешке трилогије Стевана Копривице, коју чине и “Бетула у малу валу” и “Бокешки д - мол”.
Радња овог комада се догађа у Прчњу, у Боки Которској, у 18.веку, малој средини у којој се ништа битно не догађа, и у којој није тешко да појава незнанца лако уздрма животе три младе девојке. Заљубљеност их буди из летаргије, рађа у њима одлучност, и жељу да побегну из учмале средине, у којој све почиње да их гуши.
Три сестре у овој представи играју Марија Радованов (Нера), Славица Вучетић (Бианка), и Кристина Савков (Роза). Њиховог брата Марка игра Иван Ђурић, локалног лудака Јоју Саша Латиновић, а Слободан Нинковић је Дамјан, капетан брода, у којег се заљубљују све три сестре.
То јесте љубавна, мелодрамска прича, у најбољем смислу те речи, али је то у суштини прича о освајању слободе и рушењу граница, које постављају друштво и црква. У том смислу је овај комад помало и шкакљив, јер се дотиче и религиозне приче, односно узуса, стега, зидова који су постављени, и њиховог рушења и освајања личне слободе, напомиње редитељ ове представе Милош Јагодић.
По његовим речима, и друштво, као и црква, постављају неке зидове и границе да би нас држале под контролом, могле да манипулишу и владају односима који су међу људима.
У таквој ситуацији се догађа љубав, подсећа Јагодић, а она ствара енергију која има снагу да сруши те зидове.
Чак и у забаченом месту какво је Прчањ, где такође постоји, како указује Милош Јагодић, чежња, жеља, и људска потреба да се оде, ослободи, и освоји нешто ново.
Но, питање је да ли је то довољно, јер се овај комад завршава неиспуњеном љубављу, која оставља три сестре да вечито чекају човека у кога су се заљубиле.
Бокешки језик, којим је писан овај комад, мешавина далматинског и црногорског, даје мирис, патину, и романтику, сматра редитељ, јер је и ова прича помало и романтична, и бајковита.
Тај језик и говор су заправо начин мишљења, и зато је и остављен и у овој представи, јер, како каже Јагодић, кад бисмо га превели у књижевни језик, више не би имао те мирисе.
Сценографкиња ове представе је Ивана Савић из Ниша, одакле је и композитор Миодраг Мика Младеновић.
Костимографкиња је Милица Грбић Комазец, а кореографкиње су Фросина Димовска и Иста Степанов.
Лектор је Дубравка Дракић, а корепетитор је Агота Виткаи Кучера.
Реприза ове представе је 27. септембра, као и 7. октобра, на великој сцени Позоришта младих.
Н. Пејчић
