Киселост: органолептичко својство чистих супстанци или мешавина које производе кисели укус.
Горки (укус): основни укус производа који производе разблажени водени раствори различитих супстанци као што су кинин и кофеин.
Горчина: органолептичко својство чистих супстанци или мешавина које производе горак укус.
Слано: описује основни укус који производи водени раствори различитих супстанци као што су натријум хлорид.
Сланост: органолептичко својество чистих супстанци или мешавина које производе слан укус.
Слатко: основни укузс који производе водени раствори супстанце као што је сахароза.
Слаткоћа: органолептичка својства чистих супстанци или мешавина које производе сладак укус.
Алкално: основни укус који производе водени раствори базних супстанци.
Опоро (храпаво): описује сложен осећај праћен скупљањем, грчењем или набирањем коже или слузокоже у устима који производе супстанце као што су танини трњина.
Укусност: сложена комбинација олфакторних, густаторних и тригеминалних осећаја опажених за време испитивања укуса. На укусност могу да утичу тактилна (додир), топлотна (термални), болна и/или кинестетичка дејства.
Основни укус: било који од особених укуса: кисело, горко, слано, слатко, алкално, умами, метално.
Тактилни осећај: опипљиви осећаји опажени устима, укључујући језик, десни и зубе.
Накнадни укус, заостали укус: олфакторни и/или густаторни осећај који се јавља после уклањања производа и који се разликује од осећаја опажених док је производ био у устима.
Постојаност: олфакторни и/или густаторни осећај сличан осећају који је опажен док је производ био у устима и који траје мерљиви временски период.
Арома: органолептичка својства опажена олфакторним чулом преко позадине носа када се обавља испитивање укуса. Арома у енглеском и званичном француском језику значи пријатан мирис.
Мирис: органолептичко својство које се опажа помоћу олфакторног чула удисањем извесних испарљивих супстанци.
Нота: одређени истакнути укус и мирис који се могу идентификовати.
Атипична нота: нетипично обележје, често повезано са кварењем или трансформацијом производа.
Конзистенција: својства која су опажена стимулирањем (подражавањем) механичких рецептора и рецептора додира, нарочито у устима, а која варирају у зависности од текстуре производе.
Тело: богатство укусности или утисак који даје конзистенција производа.
Сјајно: описује својство производа углачане површине која показује јаку рефлексију.
Боја: осећај изазван подражајем мрежњаче светлосним зрацима различитих таласних дужина; своство производа који изазива опажање боје.
Нијанса: оно својство које одговара варирањима у таласној дужини.
Провидно: описује предмет који пропушта светслот уз појаву јасних слика.
Прозрачно: описује предмет који пропушта светлост без појаве слика које се могу разазнати.
Непровидно: описује предмет који не пропушта светлост.
Буке: скуп специфичних олфакторних нота производа (вино, алкохол итд) које их карактеришу.
Јетко: описује производ који изазива снажан осећај у усној и носној слузокожи (пример: сирће, сенф).
Текстура: сва механичка, геометријска и својства површине производа која се опажају помоћу механичких рецептора, рецептора додира и тамо где то одговара чулима вида и слуха.
Механичка својства: су она која се односе на реакцију производа на напрезање. Деле се на пет основних карактеристика, нпр. тврдоћа, кохезивност, вискозност, еластичност и адхезивност.
Вискозност: механичко својство текстуре које се односи на отпор протицању. Представља силу која је потребна да се течност из кашике прелије преко језика или да се рашири преко супстрата.
