Америчка глумица, музичар и фото модел Мила Јововић, рођена је 17. децембра, 1975. године у Кијеву. Отац јој је српски доктор Богдан Јововић, а мајка руска глумица Галина Логинова Јововић.
Породица се преселила прво у Лондон, а потом у Калифорнију када је Мила имала само пет година. Јововићи воде порекло из Црне Горе и имају врло бурну историју. Њен прадеда био је барјактар из племена Васојевића и гардијски официр краља Николе I Петровића. Мила је своје име добила управо по његовој жени Милици.
Деда јој је био командант војног подручја Приштина, а касније је био војни финансијски инспектор у војним подручјима Скопље и Сарајево, где је открио велику проневеру злата. Кажњен је јер је одбио да оптужи свог пријатеља за тај злочин. Касније, комунистичка влада Југославије га је утамничила и послала на Голи оток. Бојећи се да ће поново бити ухапшен, побегао је у Албанију, а потом је прешао у Совјетски Савез, у Кијев.
Милин отац, Богдан Јововић, се потом придружио њеном деди у Кијеву, где су он и сестра дипломирали медицину. Оваква историја о њеној "револуционарној породици" данас је, како каже, изнова инспирише и подстиче на многе ствари, те је увек радо препричава:
"Тата је мислио да од здравстеног осигурања може да направи велики бизнис, па је 1994. године заглавио у затвору, где је остао пуних пет година. Веома смо блиски, посебно од како сам добила прво дете. Он живи у Лас Вегасу и кад год може долази да нас обиђе. Од маме сам наследила радозналост, љубав према књижевности и уметности и дефинитивно да добро размислим пре него што нешто одлучим. Од тате сам добила импулсивну страну, неустрашивост, спремност да понекад уђем у ризик. Ипак сам ја потомак једне прилично револуционарне породице. Вероватно сам једини члан фамилије Јововић који није био у затвору. Мој деда је, а мислим и његова браћа, био заточеник на Голом отоку. Та прича о том острву, фасцинира ме! Зато желим да са рођаком Мирком, који је редитељ, снимим филм о Голом отоку. Скоро сам скапирала право значење тог имена, у смислу - огољено острво. Још више ме онда интересује та тема. За Американце би то било јако занимљиво. Волела бих да направим филм о дивљој, насилној, драматичној историји моје породице. Нисмо могли да је избегнемо, чак и да смо хтели", испричала је Мила једном приликом за "Седмицу".
Пре пар месеци је за наше медије испричала како би волела да посети Србију и Црну Гору, али да њен отац не жели:
"Као и већина Срба, и он има проблем са праштањем, осветом и таквим осећањима која се преносе с генерације на генерацију. Много ми је било тешко што је породица толико разједињена. А онда се десило да ми се родила ћерка, први Јововић рођен у Америци, а да је после два месеца умро Бранко, први Јововић сахрањен у Америци. На сахрану су дошли сви. Таман када су хтели да се разиђу, све сам их позвала код себе, да виде бебу. Тада су били ту, код мене, оставили све проблеме за собом, славили смо нови живот. Било је веома емотивно. Мој отац је пре тога био нервозан, није знао како ће све испасти. Током вечери се опустио. Следећег јутра није му осмех силазио са лица, а ја нисам могла да престанем да плачем од среће. Рекао ми је: "Знаш, ја никада не бих пристао на све ово. Само си ти могла да ме убедиш, ти си једини Јововић који може да окупи целу породицу." То је било олакшање за њега. Iначе, обожава своју унуку, моју ћерку, којој сам дала име Евер Габо. Евер је старо шкотско име за мушкарце и оно је била жеља мог партнера, режисера Пола Андерсона. А Габо је спој првих слова имена мојих родитеља, Галине и Богића", испричала је Мила једном приликом.
MONDO/ Дневник
