Са само седам година остао је без бубрега, а захваљујући чувеном сарајевском доктору Јозефу Кафки остао је жив.
- Војска је највећа животна школа. Мене су погрешно лечили, доктор Јозеф ме је спасао. Мислио сам да никад нећу доћи кући - рекао је Баја, па се присетио периода када му је живот висио о концу:
- Негде у шестој, седмој години испратио сам оца на аутобуску станицу, враћао се у Немачку. И кад је отишао, ја сам се враћао кући, преко неког дрвеног прелаза, нешто ми је укочило ногу, нисам могао да пређем. Породица се забрине шта је детету, води докторима у Ливно, нису могли ништа да установе. У суштини је био проблем с десним бубрегом. И мало немара, мало незнања, 1972. шарена времена, пребаце ме у Сарајево. Оперише ме доктор Јозеф Кафка, Јеврејин, практично ми је спасао живот јер је бубрег био толико иструлио да то није нормално. Изгубио сам бубрег са седам година. Отац је морао да се врати након два дана, да спасава живот сину, све што је зарадио давао је на моје лечење. Зато ја не дам на њих никад, на родитеље, без обзира на то и да нису такви, ја опет не дам на њих!
Баја каже како га је друга супруга Дијана променила.
- Она је моја најискренија љубав досад. Она ме је смирила и променила. Камо среће да сам је раније срео. Заједно смо 10 година, упознао сам је испред мењачнице и одмах пољубио. Венчали смо се пре неколико година на Санторинију и имамо два сина - рекао је Баја, па се дотакао родитељства у којем, због природе посла, није учествовао онолико колико је желео.
- Сваки моменат с мојом децом ми је најбитнији. Нисам био уз њих јер сам често путовао због наступа, али сваки свој слободан дан гледам да им посветим. По три месеца сам умео да проведем на другом континенту. Деца су ми музички надарена, али не знам имају ли такве амбиције. Не стиже се лако до успеха у овом послу - казао је Баја, па проговорио о својој баби која је јако утицала на његово одрастање.
- Баба нас је подизала, рано је остала без мог деде Мирка, она је све подизала. Била је много лепа жена, али није хтела да се удаје. Просили су је генерали. У ово време је немогуће да има таквих жена, ја то још нисам срео. Отац ми је такав, какав је, има 81 годину, а као младић је. Контра сам од њега тотално, возио је неке моторе по Немачкој. Деда ми је дао тај надимак, већ 42 године је тај надимак. Увек, кад је пио ракију неку, каже: "Баја." Мали Книнџа сам добио у Книну, био сам много мали растом, баба нека је рекла: "Ено га мали Книнџа." Мислим да је пресудна била поезија кад сам почео да пишем све то. Врло је интересантно изгледало, вршио сам попис - закључио је Баја у емисији "Премијера викенд-специјал".
Курир.рс
